Polako i bez žurbe, a kako i drugačije, u toku dana pređu u proseku oko 40 metara. Naseljavaju kišne šume Srednje i Južne Amerike. Dan lenjivca prolazi vrlo jednostavno, u spavanju. Bukvalno, jer on u slatkom snu provede čak 10 sati, a skoro 20 provode u odmaranju i mirovanju zakačen za granu sa glavom na dole. Na krznu tropskih lenjivaca u kišnom periodu počinju da rastu alge, pa životinja dobije zelenkastu boju. U sušnom periodu alge se povlače pa dlaka dobija istu boju kao i kora drveta, što ga štiti od predatora.
Foto: YouTube
Sa grane na kojoj spavaju i odmaraju, silaze samo jednom nedeljno kako bi izvršili nuždu, jer im usporen metabolizam to dozvoljava. Neke vrste su aktivnije od drugih, pa u toku dana promene i po dva drveta.
Foto: YouTube
Iako deluju usporeno i trapavo na prvi pogled, izgled vara, jer su oni ustvari vrlo snalažljivi i prilično brzi plivači. Nuždu vrše uvek na istom mestu, što ih čini vrlo ranjivim od njihovih prirodnih neprijatelja, orlova, zmija i jaguara.
Foto: szepkepek.hu
Lenjivci sa tri prsta, poznati i kao „troprsti“, imaju sposobnost da svoju glavu rotiraju gotovo 360 stepeni. Nakon što uginu, u stanju su da zadrže stisak kandžama oko grane.
Foto: cascospanish.com
Osim što su dnevne životinje, sem nekih vrsta koje su aktivne samo noću, lenjivci su u potpunosti samostalni i u samoći provode ceo život. Jedino kada se pare, tada se socijalizuju, ali čim se čin parenja okonča, vraćaju se na staro.
Foto: www.keyword-suggestions.com
Ženka lenjivca na svet uglavnom donosi jedno mladunče, koje mesecima nakon rođenja ostaje sa majkom, koje najpre sisa, a onda mu ona bira meko i sočno lišće, dok se potpuno ne osamostali.
Životni vek lenjivca u proseku traje između 10 i 16 godina, a u zatočeništvu preko 30 godina. Porastu u proseku malo više od pola metra, a zdepast rep varira od 5 do 7 santimetara.
Foto: dinosaurs.about.com
Arheologija kaže, da je pre oko 10.000 godina Zemljom šetao stvor, naučno nazvan „Megatherium“, što u prevodu znači džinovski lenjivac. Procenjuje se da je bio nešto veći od današnjih nosoroga i da je kao danas bio biljojed. Težio je oko tonu i 300 kilograma.
Kada se kreću po zemlji, u stanju su da u roku od jednog minuta pređu 2 metra, dok su na drveću nešto pokretljiviji i u istom vremenskom periodu prevale 3 metra.
Foto: KeywordSuggest.org
Metabolizam lenjivca je duplo sporiji od metabolizma ostalih sisara, a uzrok tome je i njihova ishrana koja se uglavnom sadrži od mekog lišća i pojedinih voćnih plodova, kao što je avokado.
Foto: birdingwithkennandkim.blogspot.com
Posmatranja su iznedrila podatak da 50% od ukupne populacije lenjivaca ugine u trenutku kada siđu sa drveta da iskopaju rupu kako bi izvršili nuždu.
Naslovna fotografija: smartperks.wordpress.com