Postoje naučnici, pesnici, slikari, pronalazači i neki obični ljudi za koje kažemo da su obeležili vreme u kome su živeli ili da su ustanovili neki novi pravac i doneli svetu nova saznanja. Odajemo im počast za njihova otkrića i dostignuća, nazivavši ih velikim umovima svoga doba. Ipak, kada govorimo o Nikoli Tesli, malo je samo reći da je bio um svoga doba. Bio je jedan od najvećih umova koje je svet video. Bio je čovek koji je svojom strujom upalio svetlo budućnosti. Bio je daleko ispred svog, a i ispred dolazećeg vremena. Predstavljamo vam skromnog a fantastičnog naučnika, koji je iza sebe ostavio čak 700 upotrebljivih pronalazaka. Genije je pred vama.
Foto: tfcbooks.com
Prvi i jedini put kada je Nikola Tesla boravio u Beogradu, bio je 01. jun 1892. godine i ta poseta glavnom gradu trajala je samo 31 sat. Vreme je iskoristio valjano, između ostalog i dobivši orden Svetog Save drugog stepena.
Foto: 24sata
Jedan od njegovih poznatijih citata, koji se tiču direktno njegovog velikog rada i još većih pronalazaka, bio je: „Mnogo nas Srba peva, ali nema ko da nas čuje“.
Foto: Listverse
Interesantna priča iz njegovog detinjstva kaže sledeće: kada je bio dečak, velika želja mu je bila da nauči da leti. Smišljajući način da poleti, uzeo je kišobran, popeo se na prizemnu kuću, otvorio kišobran i skočio… Ono što kao dete nije znao, a to je da će njegov um svakako imati jaka krila koja će ga vinuti u neslućene visine.
Foto: Sputnik Србиjа
Pripoveda se da je nakon smrti svog jedinog brata Daneta, usled šoka koji je taj događaj ostavio na njega, postao podložan misticizmu. Svakako je po svemu bio unikatan, što se posle, kroz vreme i dokazalo.
Foto: teslasociety.com/teslavillage
Iako je dobijao brojne ponude od umetnika koji su želeli da izrade njegov portret, redovno ih je odbijao. Samo jednom prilikom je izrazio želju za portretom, pa je tom prilikom sam putio poziv svom prijatelju i jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću u vidu telegrama u Zagreb, 18. avgusta 1939. godine. Okolnosti su tako htele, Meštrović je bistu napravio tek 1952. godine.
Foto: Pinterest
Za života, hranio se isključivo vegetarijanskom hranom, kao i većina velikih mozgova.
Foto: c-span.or
Njegov rođendan je 1990. godine, na poseban način proslavljen u američkom Kongresu. Svečanost su upriličili svojim govorom čak devetorica kongresmena i senator Karl Levin (Carl Lewin) iz savezne države Mičigen (Michigan). Ovakva počast, na tlu Amerike, ni pre, a ni posle nije odata ni jednom drugom naučniku.
Foto: Telegraf
Odlukom, koju je donela Vlada Republike Srbije, 2010. godine, njegov rođendan, 10. jul, proglašen je Danom nauke u Srbiji.
U čak 11 škola i univerziteta su mu bili dodeljeni počasni doktorati, između ostalih u Beču, Grenoblu, Parizu i Gracu. Istovremeno, bio je nosilac i 8 ordena za doprinose nauci i čovečanstvu.
Foto: seecult.org
„Prometej XX veka“, kako ga još popularno nazivaju, bio je poliglota i tečno govorio čak 9 svetskih jezika: nemački, engleski, italijanski, srpski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.
Naslovna fotografija: Browsing Wallpaper on DeviantArt