U poslednjih 100 godina na području Srbije dogodilo se deset zemljotresa magnitude veće od 5 stepeni Rihterove skale. Zemlja se u poslednjem veku najčešće tresla na proleće i u jesen, a ni jedan od tih zemljotresa nije bio tokom zime. Epicentar je uglavnom bio u okolini Kopaonika ili u centralnoj Srbiji.
Pročitajte činjenice o 10 najintezivnijih zemljotresa koji su se desili na području Srbije.
Dva zemljotresa bila su intenziteta 5,9 stepeni po Rihteru 1927. godine u Gornjem Milanovcu i 1980. godine na Kopaoniku. Dok u zemljotresu koji se dogodio na Kopaoniku 18. maja 1980. godine nije bilo poginulih, a povređeno je 30 ljudi, na Rudniku, odnosno u Gornjem Milanovcu je, prema zvaničnim podacima, 15. maja 1927. godine život izgubilo 7 osoba, a 8 je povređeno. Oštećene su mnogobrojne kuće.
Ujutru, 24. marta 1922. godine u Lazarevcu se dogodio zemljotres jačine 5,7 stepeni. Povređene su 4 osobe.
Mionica i okolina su se tresli 1998. godine. U zemljotresu jačine 5.6 stepeni koji se dogodio 29. septembra, prema nekim izveštajima, nastradala je jedna osoba, a 3500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok je 3500 hiljade objekata pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.
Poslednji zemljotres iznad 5 stepeni koji pamtimo, dogodio se 2010. godine. Dogodio se u blizini Kraljeva, 3. novembra, intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, a poginule su 2 osobe. Zemljotres je Kraljevu i okolini pričinio velika oštećanja.
Posle zemljotresa koji se dogodio 1980. godine na Kopaoniku, tlo se smirivalo narednih 5 godina, te je 10. septembra 1983. godine zabeležen zemljotres jačine 5,3 stepena.
Zemljotres koji je naročito uznemirio stanovnike centralne Srbije desio se 1999. godine, za vreme bombardovanja Srbije. Epicentar je bio u okolini Mionice, a desio se 30. aprila. Intenzitet zemljotresa je bio 5,2 stepena.
Istog intenziteta bio je i zemljotres na Kopaoniku, 10. maja 1985. godine.
1999. godine se treslo i u okolini Trstenika. Zemljotres se desio 1. jula, a jačina mu je bila 5 stepeni, po Rihteru.
Među 10 najjačih zemljotresa na tlu Srbije mesta su našla i dva sa sadašnjeg područja Pokrajine Kosovo i Metohija, u Vitini kod Gnjilana: 1921. godine, jačine 5,4 stepena i u Gnjilanu 2002. godine, od 5,2 stepena. Tada je jedna osoba poginula, a oko 100 ih je povređeno.
Fotografije su preuzete sa sajta Seizmološkog zavoda Srbije, Hazard; FB stranice, Kraljevo, i sajta Serbianmeteo.com (Seismogram, Mionica i Kopaonik).