Egzaktna i formalna, kakva jeste, matematika nema konkretnu definiciju, već se smatra naukom o količini. Pored toga što je većina nas smatra komplikovanom i u nekom svom segmentu nedokučivom, matematika krije mnoge zanimljivosti, na prvi pogled teško objašnjive. Preporuka je da se, dok se rešavaju matematički problemi sluša klasična muzika, iz razloga što su i nju stvarali kreativni i genijalni umovi, te ona, pored toga što opušta, takođe i pokreće točkiće u mozgu koji pronalaze nova rešenja. Pripremili smo vam 10 objašnjenja zašto je matematika dobra zabava.
Foto: Mystery of the Iniquity
Na prvi pogled, svi ovaj simbol prepoznajemo kao „Horusovo oko“ (egipatski bog Horus, jedno od najstarijih božanstava otelotvoreno u telu faraona), koje vodi poreklo još iz drevnog Egipta. Ono što sigurno ne znate, je da je ovo matematički problem, odnosno, prikaz, kojim se izražavaju određeni delovi zapremine, kao što su polovina, četvrtina, osmina, šesnaestina i tako dalje, a svoju primenu je pronašao u merenju zapremine i težine žitarica.
Foto:YouTube
Drevni, uništeni grad Vavilon, centar Vavilonskog carstva i svojevremeno najveći grad, nalazio se na prostoru današnjeg Iraka, 88 kilometara udaljen od Bagdada. Upravo ovde, učeni Vavilonci su koristili bazu od 60 osnovnih brojeva, a ne kao u današnje vreme što se koristi baza od 10 brojeva (devet cifara i nula). To je razlog, zašto se računa da minut ima 60 sekundi, a ne recimo 100, i zašto krug ima 360 stepeni.
Foto: Filosofía en Colmenarejo
Zapisi kažu, da je pre otprilike 2.200 godina živeo Eratosten, matematičar, koji je izračunao koliki je obim lanete Zemlje, a da, pritom, nikada nije napustio svoju postojbinu, Egipat. Naučnici modernog doba, još uvek sa nevericom konstatuju da je Eratosten došao do zapanjujuće tačnog rezultata. Njegov rad je kasnije proučavao Kristofer Kolumbo (Cristopher Columbus).
Foto: Boldomatic
2.520 je najmanji broj, koji podeljen sa bilo kojim brojem od 1 do 10, daje ceo broj (2.520/5=504, 2520/6=420, 2.520/7=360…….).
Foto: Pinterest
Takozvani „arapski“ brojevi, koji su danas u upotrebi(0, 1, 2…… 9), ustvari su potekli sa prostora današnje Indije.
Foto: The Bully Pulpit
Britanski filozof, logičar i matematičar, Bertrand Rasel (Bertrand Russell), koji je ujedno i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1950. godine, na jednom predavanju, izneo je tvrdnju, prema kojoj može da dokaže bilo šta na svetu, ako se pođe od teorije da su 1+1=“1“. Tada mu je jedan student dobacio: „Dobro, onda dokažite da ste vi Papa“. Rasel je malo razmislio i odgovorio studentu: „Ja sam jedan. Papa je isto jedan. Dakle, Papa i ja smo jedno“.
Foto: WalesOnline
Robert Rekord (Robert Recorde), Velški (Welsh) lekar, fizičar i matematičar, koji je pripadao XVI veku, izumeo je znak jednakosti ( = ) jer mu je dojadilo da stalno ispred rezultata piše „je jednako“.
Foto: Geek.com
Leonardo Fibonači, italijanski matematičar rođen u Pizi, oko 1170. godine, postao je poznat po matematičkom problemu, pod nazivom „Fibonačijev niz“. Ovaj niz brojeva, kasnije je primećen u mnogim hemijskim, fizičkim i biološkim pojavama, a predstavlja niz brojeva, u kome, zbir prethodna dva broja u nizu, daju vrednost narednog broja niza. Praktično, to izgleda ovako: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 3, 55…
Foto: Pinterest
Antički filozof i matematičar, Pitagora sa Samosa, osnivač čuvene „Pitagorejske“ škole, pri izračunavanju jednačina, koristio je male kamenčiće. Otuda je i današnji kalkulator dobio ime, jer reć vodi poreklo od grčke reči „calculus“, što znači kamenčić.
Foto: www.hh.schule.de
Abakus (grčki – abak), je prva sprava za računanje na svetu. Koristili su je stari Egipćani, Grci, Rimljani i Kinezi, a neki zapisi tvrde da je abakus najpre korišćen na prostoru indo – kineskih kultura, u periodu 1.100. g. p. n. e. Smatra se pretečom današnjih kalkulatora.
Naslovna fotografija: It on HuTui6.com