Blagi naklon šeširom i rukoljub. Ustupanje mesta starijem od sebe, lepa reč za komšije i poznanike. Sve to je nekada bilo svakodnevica, pre nego što smo se otuđili i postali tehnološki napredna generacija koja ume da koristi bezbroj aplikacija, ali ne ume više ni da otpozdravi pošteno. Ko prvi posegne da sipa u tanjir za vreme porodičnog ručka, a ko ćutke čeka svoj red, na koja vrata se ulazi a na koja izlazi iz autobusa, šta se kaže kada nam neko nešto da, čini se polako postaju nepoznanice. Da dobri stari bonton i dalje postoji, sad ćemo sa zadovoljstvom da se podsetimo.
Kada nekoga povredimo, kaže se – OPROSTI.
Kada dobijemo poklon, kaže se – HVALA.
Kada nam se neko za nešto zahvali, kaže se MOLIM, I DRUGI PUT.
Kada nam je od nekoga nešto potrebno, kaže se MOLIM TE.
Kada pišemo nekome pismo, na kraju se piše S POŠTOVANjEM.
Ako nas neko nešto pita, odgovara se sa ZNAM ili NE ZNAM, ignorisanje je nekulturno i neprihvatljivo.
Osobe sa posebnim potrebama se ne ismevaju, već im se pomogne, kad god im je pomoć potrebna.
Životinje se ne biju i ne zlostavljaju, već se čuvaju i vole.
Razlika između ljudi se ne pravi, kakve god boje da im je koža i koje god da su nacionalnosti.
Kada se sedi za stolom i ruča, nije kulturno mljackati, koristiti telefon niti se igrati sa hranom.
Naslovna fotografija: stuffnobodycaresabout.com