„Via Lactea“, kako su ga zvali stari Rimljani, je Mlečni put po kome svi idemo, hteli, ili ne. Drevni Grci su verovali da je nastao onda kada se prosulo mleko kojim je boginja Hera hranila Herakla. Vekovima je Mlečni put bio zagonetka bez rešenja astronomima i ostalim naučnicima. On je naša kuća, kuća čitavog solarnog sistema i svih nebeskih tela koja joj pripadaju. Mi smo odlučili da probamo da odgonetnemo našu Galaksiju kroz 10 zanimljivih podataka.
Prvi koji je prepoznao i napravio obris današnje definicije Mlečnog puta, bio je italijanski naučnik i astronom Galileo Galilej (Galileo Galilei). On je objasnio da sva svetla koja vidimo na nebu pripadaju jednoj grupi, odnosno istoj Galaksiji što je fascinantno, ako uzmemo u obzir da je tu teoriju postavio u dalekom nam XVI veku.
Foto: imgur.com
„Komšinica“ Mlečnog puta, galaksija Andromeda, koja je najbliža susedna Galaksija, lagano se kreće ka nama. Kreće se brzinom od 120 kilometara u sekundi, a astronomi predviđaju da će do sudara Mlečnog puta i Andromede doći za oko 4 milijarde godina.
Foto: texto-al.blogspot.com
Opsežna istraživanja astronoma iz celog sveta, sa određenom dozom sigurnosti tvrde, da samo središte naše Galaksije čini velika crna rupa. Po Ajnštajnovoj definiciji, koja spada u Teoriju relativiteta, to je objekat čije je gravitaciono polje do te mere jako, da ni jedno drugo telo koje pripada Galaksiji ne može da mu se odupre.
Foto: EarthSky
Naš solarni sistem orbitira oko centra Galaksije prosečnom brzinom od 514.000 metara u sekundi. Poređenja radi, predmet koji bi se kretao tom brzinom, obišao bi Zemlju putem Ekvatora za 2 minuta i 54 sekunde.
Foto: iso.500px.com
Posmatrana golim okom, sa bilo koje tačke na Zemlji u toku noći, naša Galaksija izgleda kao da ima oko 2.500 zvezda, a istina je da sadrži između 100 i 400 milijardi nebeskih tela.
Foto: justfunfacts.com
U Kini, koriste izraz –srebrna reka- za Mlečni put. Kineska mitologija kaže da je reka postavljena tamo od strane velikih bogova da svetli put i navodi u noći.
Foto: Lonelyspeck.com
Svaka slika na koju ste naišli na internetu a da predstavlja navodno Mlečni put, to ili je slika neke druge galaksije ili je montaža. Razlog tome je jednostavan. Naša planeta se nalazi u okviru solarnog sistema, koji je u granicama Galaksije, a logično je da iznutra ne mogu da se naprave slike prave galaksije.
Foto: universetoday.com
Postoji jedan proces koji se redovno dešava u Galaksiji, a naučni naziv je „Supernovae“. On podrazumeva eksploziju zvezda kada dođu do kraja svog životnog procesa, a nakon takve eksplozije, Galaksija postaje bogatija za oko 7 zvezda.
Foto: PBS.org
Procena je da naša Galaksija postoji otprilike 13,7 milijardi godina, a da najstarija planeta postoji već 13,6 milijardi godina.
Foto: more-sky.com
Galaksija rotira oko centralne ose, kažu nauka, priroda i logika. Od pre 65 miliona godina, preciznije rečeno, od kada su dinosaurusi izumrli, smatra se da je naše Sunce prevalilo tek trećinu putanje oko galaktičke centralne ose.
Naslovna fotografija: 7 Themes