Okean, koji je dobio ime po grčkom bogu mora Okeanosa, prekriva tri četvrtine (3/4) Zemljine površine. Svetski okean podeljen je kontinentima na četiri, odnosno, kako neki krugovi okeanologa smatraju, pet okeana, i to: Atlantski, Indijski, Tihi i Severni ledeni okean. Peti bi bio Južni, mada ga neki regioni i nacije ne smatraju zasebnim okeanom. Ukupna površina svetskog okeana je 361 milion kvadratnih kilometara, a prosečna dubina je 3790 metara. U produžetku još 10 interesantnih informacija iz dubina.
U mestu po imenu Njufaundlend (Newfoundland) u Kanadi, zimi se, na pojedinim delovima, Atlantski okean zaledi, tako da meštani u to doba igraju hokej. (Foto: imgur.com)
Marijanski rov, zvanično najdublji deo svetskih okeana, ujedno je i najdublje mesto na celom svetu. Da bi se od površine vode stiglo do dna rova, potrebno je proputovati 11 kilometara. Nalazi se na zapadu severnog dela Tihog okeana. Pritisak je na dnu izuzetno veliki, iznosi oko 106 Mpa (Mega Paskal, merna jedinica pritiska), što je više od 1.000 puta od normalnog atmosferskog pritiska. (Foto: www.pinterest.com)
95% okeanskih dubina je do današnjih dana ostalo potpuno netaknuto od strane ljudi, što znači da je ogromna teritorija naše planete potpuno neistražena.
(Foto: www.inquisitr.com)
Naučnici su zabeležili lagani porast Ph vrednosti (kiselosti) svih okeana. Primera radi, danas je voda iz okeana za 30% kiselija, nego što je bila 1751. godine. (Foto:stateschronicle.com)
Čovek po imenu Harold Haket (Harold Hackett), pustio je u okean 4.800 poruka zapečaćenih u staklenim bocama. Sledi po malo neverovatan podatak da mu se, narednih godina, vratilo skoro 3.000 odgovora. (Foto: rayedwards.com)
Pre nego što je otkriven kompas, Vikinzi su se, ploveći na otvorenom okeanu, orijentisali uz pomoć ptica, kitova i nebeskih tela. (Foto: www.youtube.com)
Meduze su okeanski stanovnici, sa „najštedljivijim kapacitetom pluća“. Koriste 48% manje kiseonika nego bilo koje drugo biće koje pliva u okeanu.
(Foto: www.conservationinstitute.org)
Uzevši u obzir sve potopljene brodove za koje se zna, a koji su i dan danas na okeanskom dnu, procenjuje se da su okeanske vode, širom sveta, progutale i sačuvale oko 60 milijardi američkih dolara u potopljenim vrednostima.
(Foto: www.popularmechanics.com)
Procenjuje se da će, ako se nastavi odlaganje plastičnog đubreta u okeane, u naredne tri decenije svetskim vodama plivati više plastike nego morskih stvorenja.
(Foto: startsomegood.com)
Američka vojska je svojevremeno priznala da je, u periodu između 1944. i 1970. godine, u okean izbacila, između ostalog, i 29.000 tona nervnog gasa, 400.000 hemijskih bombi i više od 500 tona radioaktivnog otpada.
(Foto: www.pinterest.com)
Naslovna fotografija: www.lateet.com