Ako zaključimo da je čovek radoznalo biće, koje je sklono otkrivanju novih teritorija i prostranstava, nećemo pogrešiti. Od vajkada, čovek je hrlio ka težnji da otkrije, da ispita, da prokljuvi. Vođen radoznalošću, zakoračio je čak i u kosmos. Međutim, Zemlja, puna čuda kakva jeste, sa svojom nenadmašivom prirodom, kao svojevrsnim fenomenom, pruža nepresušni izvor lepota, iznenađenja i neistraženih prostranstava. Kao biser koji priroda krije, to su nedokučivi fenomeni, sakriveni pod okriljem svetskih voda i njihovih dubina. Priroda, kroz 10 svojih neobjašnjivih pojava.
Foto: fun.stylebaby.com
Podvodne „rozete“. Na prvi pogled apsolutno misteriozni krugovi, koji su, više nego precizno, geometrijski oformljeni u pesku, deluje kao da ih je načinila neka mašina, ali i kao nešto što ne može tek tako da se opiše i objasni. Međutim, objašnjenje ni približno nije toliko misteriozno. Za ove interesantne formacije u pesku, ili bolje rečeno, prava umetnička dela, odgovoran je mužjak takozvane ribe “balon”, u svrhu ograničavanja prostora u kojima će se rasuti jajašca koja ženka položi. Iako nije misteriozno, složićete se da je objašnjenje fascinantno.
Foto: Pinterest
„Moskstraumen“ ili „Malstrom“. Ovo je ime najsnažnijih i najopasnijih virova na svetu, nastalih usled najjače vodene struje na svetu u norveškom tesnacu po imenu Saltstraumen. Prečnik ovih nemani može iznositi i do 10 metara, a kada morska struja dostigne svoju maksimalnu snagu, sežu i do 5 metara u dubinu. Takođe, ovaj norveški tesnac je velika ribolovačka i ronilačka atrakcija.
Foto: zanimljivostidana.com
„Eljutera“. Simbolično, u slobodnom prevodu Eljutera znači “sloboda”. Ovo karipsko ostrvo, koje predstavlja tananu granicu spajanja, odnosno razdvajanja plitkog i pitomog Karipskog mora, od modrog i nepreglednog Atlantskog okeana. To je jedno od nekoliko ostrva unutar bahamskog arhipelaga. Most po imenu „Stakleni prozor“ je mesto sa koga se može najbolje osmotriti ovaj fenomen, koji je izgrađen na prirodnoj granici ove dve vode, širokoj svega desetak metara.
Foto: keyword-suggestions.com
Podvodni grad u blizini Zakintosa. Ronioci su najpre mislili da su pronašli neki drevni grad, koji se iz misterioznog razloga našao pod vodom. A zapravo, gas, mikrobi, morske struje i milioni godina izvajali su oblike od prirodnog cementa, koji se mogu okvalifikovati kao potpuni geološki fenomen.
Foto: feelguide.com
Ledeni stalaktiti (“ledeni prst smrti”). Opseg čuda, koje uslovi na Zemljivim polovima stvaraju i skrivaju je ogroman. U spektru polarnih fenomena jeste i podvodni stalaktit, koji nastaje u zimskom periodu, kada se temperatura vazduha spušta ispod – 18 C, a temperatura vode ostaje na oko – 2 C. Ključ ovog fenomena je upravo u ovoj temperaturnoj razlici, jer toplija morska voda teče u smeru ka ledu na površini, koji je ispresecan spletom kanala i kanalića, dok se ne ohladi, te zbog soli ne može postati deo lednika, pa se vraća u okean. Spuštajući se ka dnu, ledi vodu oko sebe u vidu stuba. Nakon što dotakne morsko dno, smrzava bića koja se nalaze u blizini, kao što su morske ježeve i zvezde.
Foto: sciencedummy.wordpress.com
Podvodna reka. Slane vode meksičkog poluostrva Jukatan (Jucatan), kriju jedan od najvećih podvodnih fenomena u svetu. Ruski fotograf po imenu Anatoli Beloščin, nije ni sanjao da će da otkrije podvodnu, slatkovodnu reku, na dubini od 30 metara od površine mora. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom “haloklin”, a do njega dolazi kada dve vodene struje imaju različiti nivo saliniteta, te dolazi do raslojavanja slatke i slane vode, prilikom čega se stvara sloj vodonik sulfide, koji sprečava mešanje dve vode.
Foto: divesilfra.is
Podvodni kanjon Silfra. Iako na prvi pogled ne zvuči kao bilo šta fenomenalno, ovo je mesto na kome se, popularno rečeno “cepa svet”, odnosno gde se nalazi prirodna granica dva kontinenta: Evrope i Amerike. Ovo je mesto čiste prozirne glacijalne vode, gde vidljivost seže i do 90 metara u dubinu. Ovaj podvodni kanjon, kao i islandsko jezero Tingvalavatn, proizvod su tektonskih pomeranja kontinentalnih ploča (severnoameričke i evroazijske). Ovaj rascep se povećava svake godine za oko 2 santimetra. Na pojedinim mestima ovog rascepa, sa obe ruke istovremeno možete dodirivati oba kontinenta.
Foto: ourmotherocean.org
Rov “Marijana”. Ovo je zvanično najdublja tačka na Zemlji, čija zvanična istražena dubina leži na 11.034 metara ispod površine Pacifika. Nastala je podvlačenjem tihookeanske, pod filipinsku ploču. Suprotno očekivanjima zbog teških uslova opstanka, kao što je izuzetno jak pritisak od 108 mPa (Mega Paskala), otkriveno je da je ovaj rov bogat mikroorganizmima koji bez problema opstaju na dnu sveta.
Foto: juliaworld.net
Staklene piramide na dnu Bermudskog trougla. Ako ste pomislili da ste pročitali naziv neke naučnofantastične priče, pogrešili ste. Ove formacije, napravljene od debelog stakla, otpornog na veliki pritisak, smeštene na oko 2.000 metara dubine u centru Bermudskog trougla, pronašla je naučna ekspedicija na čelu sa okeanografom, doktorom Mejerom Ferlagom (en. Meyer Verlag). Na žalost, američka vojska je strogo zabranila dalje istraživanje, kao i objavljivanje naučnih članaka na ovu temu. Poznati okeanograf je stigao samo da izjavi da je tehnologija gradnje nepoznata današnjoj nauci.
Foto: strangesounds.org
Podvodni vodopad. Ovaj vizuelni fenomen smešten je na zabačenom ostrvu u Indijskom okeanu, hiljadama kilometara udaljenom od obale Afrike. Gledano sa visine, zaista izgleda kao vodopad, smešten ispod morske površine, međutim, radi se o provaliji ispod vode. Kako je ovo ostrvce još uvek u fazi formiranja, ambis otkriva sedimantalni prikaz peska i mulja.
Naslovna fotografija: www.neogaf.com