Bilo da erupciju vulkana posmatramo iz aspekta seizmologa, biologa, fotografa, fizičara, slikara ili geologa, to je svakako jedan od ultimativnih aktova prirode, pred kojim može samo ćutke, s poštovanjem da se stoji. Na bezbednoj udaljenosti, naravno. Gejziri užarene magme koji kuljaju i po nekoliko desetina metara u vis, zaista podsećaju na buđenje čudovišta, koje je mirovalo u ključajućoj Zemljinoj utrobi. Tamo kuda nezaustavljiva lava odluči da prođe, ostaće samo spržena pustoš. U roku od svega nekoliko sekundi nestaje ono što je vekovima raslo, što se milenijumima oblikovalo i što se godinama gradilo. Brda postaju doline, reke nestaju, a jezera nastaju. Da je čovek, običan i prosečan, jedno zaboravno biće, to je poznato, zato bismo iskoristili ovu priliku za jedan intermeco, bez reči i komentara, samo da bismo se podsetili, da mi postojimo jer priroda tako hoće i da je stvorila ona nas, a ne mi nju.
Naslovna fotografija: Pinterest