Možete li da vizualizujete vreli gas i užarene komade stena veličine od, recimo, peščane prašine, pa do veeeelikih stena, kako brzinom od 700 km/h jurišaju na vas? Ne možte, zar ne? Ljudi koji su imali tu sreću da nekako umaknu ovoj vulkanskoj aždaji vreloj čak 1000°C, kažu da je to pojava koja se ne da opisati prostim rečima. I jeste tako, jer je piroklastični tok retka ali fatalna prirodna nuspojava, obavezni pratilac svake veće vulkanske erupcije. Smatra se pogubnijom nego što je sama erupcija, jer guta i pali sve pred sobom. Nakon sleganja, u stanju je da ostavi za sobom i po nekoliko metara smrtonosnog taloga. A šta je ustvari piroklastični tok i u čemu to leži njegova razorna moć?
Foto: imgur.com
Sam termin kojim je imenovana ova pojava, „piroklastični“ potiče od grčkih reči „piro“ što se prevodi kao vatra i „klastik“ što znači polomljen.
Foto: youtube.com
Iako na prvi pogled deluje samo kao veliki paperijasti oblak, ovo je munjevito brzi tok gasa i stena, koji se uglavnom kreće niz obronke vulkanske planine, a širi pod dejstvom gravitacije. Sama brzina zavisi od gustine sadržaja toka, brzine kojom je piroklastični materijal katapultiran iz vulkana i ugla pod kojim se spušta nizbrdo.
Foto: metafilter.com
Postoje dva razloga zašto je ova pojava nedvosmisleno i momentalno smrtonosna, a to su brzina i same komponente toka, vulkanski gas i čvrste krhotine, koji su, i jedno i drugo, izuzetno visoke temperature.
Foto: geology.com
Govorimo o temperaturama koje dosežu gotovo nerealnih 1 000°C, koje ni jedan poznati biološki materijal ne može da preživi. Dakle, ako nešto i umakne ovom furioznom toku, visokoj temperaturi neće sigurno.
Foto: news.populiarno.com
Veličina smrtonosnog toka varira od nekoliko stotina do više od 1.000 km3
zapremine.
Foto: protezionecivile.gov.it
Razorna kinetička energija ove pojave kupi sve pred sobom, bukvalno sve na šta naiđe, pa u kombinaciji sa vrelim gasom i velikom brzinom dobija na razornoj snazi.
Foto: reddit.com
Da je ovo jedna potpuno netipična prirodna pojava govori i podatak iz 1991. godine, kada se, nakon erupcije na planini Unzen u Japanu, piroklastiti doslovce popeo na obližnju planinu koja se smatrala u daleko bezbednoj zoni i prekrio je pepelom u visini od 5 mm. Takođe, nakon erupcije Krakataua, piroklastični tok putovao je preko vode i stigao do obližnjeg ostrva koje je bilo udaljeno 40-ak km.
Foto: webpages.uidaho.edu
Još jedan dokaz razarajuće moći ove pojave jeste aktivni vulkan Mon Pele na malom francuskom ostrvu Martinik, koje leži između Karipskog mora i Atlantskog okeana. Godine 1902, vulkan je naglo i jako eruptirao, usmrtivši 30 000 ljudi za svega nekoliko minuta, koliko je bilo potrebno piroklastičnom toku da protutnja. Čitava populacija ovog malog ostrva je nestala, a jedini koji je preživeo ovu katastrofu bio je čovek koga je zajednica ostrva proglasila najpokvarenijim, te ga zatamničila u samicu, koja se nalazila nekoliko spratova ispod zemlje. Ironija, zar ne?
Foto: indonesiandisaster.blogspot.rs
Mnogi mediji, prenoseći izveštaje nakon vulkanskih erupcija, često piroklastični tok imenuju kao tok lave, što je suštinski netačno. Lava, odnosno magma, sama po sebi kreće se sporo i u svom sastavu ima viskozne otopljene stene. Kako se hladi, tako očvršćuje i postaje jaka podloga.
Foto: factsanddetails.com
I za kraj, jedan potpuno neverovatan podatak! Te 1991. godine, nakon erupcije filipinskog vulkana Pinatubo, piroklastični tok je u potpunosti popunio dolinu u kojoj je nekada tekla reka Mirela, a koja je bila usečena čak 200 metara!
Naslovna fotografija: Pinterest