Genijalni teoretski fizičar, rođen u Oksfordu (Oxford) u Engleskoj, 8. januara 1942. godine. Posebno interesovanje pokazao je za gravitacionu pojavu pod nazivom „crna rupa“. Diplomirao je na univerzitetu Oksford (Oxford), a doktorirao na Kembridžu (Cambridge) na temu teorije relativiteta. 1974. godine, zahvaljujući svojim naučnim zaslugama, proglašen je član Kraljevskog društva.
Foto: universetoday.com
Nakon pada na ledu dok je skijao, u toku studentskih dana, konstatovana mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), teška bolest nervnog sistema, koja utiče na degeneraciju motoričkih sposobnosti. Tom prilikom, lekari su mu prognozirali godinu, do godinu ipo dana života, međutim njegov nesalomiv duh je prevario lekarska očekivanja.
Foto: thehindu.com
Po njegovoj sopstvenoj tvrdnji, bolest koja je uzimala svoj danak, samo mu je davala na snazi i navodila ga da bude kreativniji u pronalaženju načina da nastavi sa naučnim istraživanjima, koja su ipak odnela pobedu nad izuzetno teškim vidom fizičke onesposobljenosti. Jednom prilikom je izjavio sledeće: „Dok sam polako gubio onu finu spretnost u rukama, bio sam primoran da putem svog uma putujem u univerzum i da vizualizujem princip, po kome on funkcioniše. “
Foto: pics-about-space.com
Pomogao je svetu, da na jedan prihvatljiv način shvati pojam prostora, vremena, „crnih rupa“ i „velikog praska“ , ali je i naveo lekare da iz drugog ugla gledaju njegovu bolest i neverovatnu moć kojom joj se on suprotstavlja. „Na trećoj godini na Oksfordu, primetio sam da postajem sve trapaviji i pao sam par puta bez očiglednog razloga. Međutim, tek na Kembridžu, moj otac je primetio nešto čudno i odveo me kod porodičnog lekara, koji me je uputio na specijalistu. Bio sam šokiran kada sam saznao da imam bolest motoričkih neurona“.
Foto: John Cairns
O njegovom duhu i volji za istraživanjem i uopšte životom, govori i tvrdnja da sa svojim kolegama naučnicima, sa kojima ponekad ne deli mišljenje, voli da se kladi kada je dokazivanje neke teorije u pitanju. Kolege koje to komentarišu kažu da ga podstiče u radu i vrlo rado ispunjava obećano.
Foto: Crisis Magazine
Poglavar rimokatoličke crkve Papa Jovan Pavle II nije se slagao sa njegovim radom i tvrdnjama na temu o postanku sveta, pošto je opšte poznata Hokingova tvrdnja da Bog ne postoji. Na jednoj konferenciji na temu kosmosa i njegovog proučavanju u Vatikanu, Papa je poručio da je kosmos stvorio Bog i da tu nema šta da se istražuje. Hoking, koji se naravno nije složio sa tom tvrdnjom u šali je prokomentarisao da mu se nije svidela ideja da bi mogao proći kao Galileo, koji je predat inkviziciji.
Foto: Maciej Pacula
Iako je Stiven Hoking (Stephen Hawking) engleskog porekla, sintetički glas koji se čuje kada on govori ima izraziti američki naglasak. Komentarišući to, naučnik je rekao da mu se dopada taj glas, da nije čuo ni jedan drugi za koji bi voleo da je njegov i da kada čuje upravo ovaj ton ima utisak kao da zaista sluša sebe dok govori.
Foto: blastr.com
Sada već daleke 1994. godine, pojavio se u planetarno popularnoj seriji „Zvezdane staze“ (Star trek), u kojima je glumio svoj hologram, kako igra poker sa hologramom Alberta Ajnštajna i Isaka Njutna.
Foto: blog.derrama.org.pe
Bilo da je kosmička slučajnost, ili su zvezde umešale prste, tek postoji zanimljiv podatak koji kaže da je baš na dan kada je Hoking rođen (8. januar 1942. godine), obeleženo 300 godina od smrti italijanskog naučnika i astronoma Galilea Galileja (Galileo Galilei), koji je spaljen na lomači zbog svojih, za ono vreme, naprednih naučnih tvrdnji.
Foto: weareteachers.com
Kada je imao 9 godina, bio je najgori đak u razredu, iako je u to možda teško poverovati, sada kada znamo šta je sve postigao. Ipak, neki od njegovih nastavnika tada su tvrdili da u njemu ipak čuči genije, koji će jednog dana oduđeviti ceo svet. Nije ih izneverio.
Foto: blamethe1st.blogspot.si
Uprkos tome što mu je u tom periodu bolest uznapredovala, njegova borba nije jenjavala, te je 1979. godine, uspeo da preuzme Lukasijansku katedru za matematiku, koju je nekad vodio slavni Isak Njutn. Inače Hokingov nadimak je, ni manje ni više nego „Ajnštajn“.
Naslovna fotografija: OpenMind