Cenu svoje genijalnosti platili su upravo proizvodom svoje inventivnosti. Išavši ispred svog vremena, nisu baš dobro procenili gde treba da se zaustave. U svakom slučaju, svojim domišljatim napravama, koje su kasnije modifikovane da budu korisne, u neku ruku jesu promenili svet. Evo zlosrećnih naučnika i njihovih čudnih sudbina.
Tomas Endruz Junior, brodograditelj irskog porekla, prvi je na našoj listi zbog jedne od najvećih inženjerskih grešaka od kako se beleže podaci u ovoj oblasti. Svet ga je upamtio po konstrukciji čuda svog vremena, prekookeanskog titana koji je potrajao do prve ledene prepreke, “Titanika”. Endruz je potonuo u ledenu vodu zajedno sa svojim pronalaskom. (Foto: www.biography.com)
Van Hu, kineski zvaničnik 16. veka i službenik čuvene dinastije Ming, koji je definitivno sanjao snove daleko ispred svog vremena. Želja mu je bila da poseti svemir i uradio je sve što je bilo u njegovoj moći da dopre do zvezda. Naime, namera mu je bila da se, doslovce, lansira u orbitu, tako što je za svoju stolicu pričvrstio (najobičniju drvenu stolicu) 47 malenih raketa. Očekivano, rakete su eksplodirale odmah po paljenju pa je i nesrećni Van Hu poginuo na mestu. Ipak, da nije baš sve bilo uzaludno, jedan od kratera na Mesecu nosi njegovo ime. (Foto: geektimes.ru)
Iako se ovaj pronalazak zove “Falarisov (bronzani) bik”, konstruktor ove antičke sprave za mučenje je Perilos, viđeniji građanin tog doba grčke kolonije na Siciliji, koga je života stajao sopstveni izum. Naime, on je predložio Falarisu, tiraninu Akrakasa, današnjeg Agrigentuma, da se kriminalci kažnjavaju tako što bi se osuđenik ubacivao u bronzanu statuu bika, koja je bila šuplja i imala vrata sa strane. Ispod trupa, ložena je vatra, što je do usijanja zagrevalo i bronzanog bika i čoveka unutar, koji bi urlao od vrućine, a ti urlici su kroz sistem cevi davali zvuk rikanja bika. Da bi proverio funkcionalnost izuma, Falaris je smestio Perilosa u bika. Falaris je mogao da se uveri, po Perilosovim kricima, da je sve dobro smišljeno. Ipak, pre nego je stradao, izumitelja su izvukli napolje. Ipak, tiranin ga je potom bacio sa litice, što je, takođe, bio jedan od načina za izvršenje smrtne kazne u antičkom dobu. (Foto: www.srbijadanas.com)
Austrijski krojač Franc Rejčelt, postao je žrtva sopstvene sitne greške. Fasciniran pojavom padobrana, poželeo je da sopstvenim rukama kreira odelo koje bi bilo podrška padobranu. Usput je zaradio nadimak “Leteći krojač”. Praksa njegovog doba bila je da se novi pronalasci testiraju na neživim predmetima, pa je tako i on dobio od vlasti dozvolu da testira svoj izum, ali na lutki. Za mesto testa izabrao je terasu na prvom spratu Ajfelovog tornja i na očigled prisutnih znatiželjnika, obukao odelo na sebe i skočio pravo u smrt, koja je na mestu nastupila. (Foto:fly.historicwings.com)
Dobitnica Nobelove nagrade. Brilijantna hemičarka Marija Kiri, zajedno sa svojim suprugom Pjerom, postavila je teoriju radioaktivnosti i definisala metodu izolacije radioaktivnih izotopa. Pronašla je elemente Radijum i Polonijum. Umrla je od “aplastične anemije”, što je proces degeneracije koštane srži, nastao dugotrajnim izlaganjem radijaciji. (Foto:www.cooliranje.com)
Ismail ibn Hamad al Javhari, poreklom Kazahstanac iz grada Faraba, živeo je u 11. veku i imao je velike ideje, ali male konstruktorske moći. Ovaj samozvani naučnik pokušao je da, pomoću krila napravljenih od drveta i užeta, poleti. Skokom sa zgrade poleteo je nezaustavljivo u smrt. (Foto: www.flickr.com)
Frederik Samjuel Desemberg, bio je Amerikanac nemačkog porekla koji se smatrao automobilskim dizajnerom i sportistom automobilizma. Baš u trkačkom automobilu, koji je samostalno konstruisao, poginuo je dok je bio u pratnji svoga brata vraćajući se sa posla kroz brdovite predele Pensilvanije. (Foto: alchetron.com)
Li Si, kineski premijer u periodu carske dinastije Kuin. Tvorac je okrutne metode pogubljenja pod nazivom “Pet boli”, a podrazumeva da se osuđenik istetovira, potom kastrira, da mu se odseku obe noge, a tek onda ubije. Optužen za izdaju, podlegao je mučenju sopstvenog izuma. (Foto: commons.wikimedia.org)
Aleksandar Bogdanov, poznat kao Lenjinov rival, filozof, revolucionar, pisac “SF” romana i lekar. Njegova oblast istraživanja bila je transfuzija krvi zarad čijeg eksperimentisanja je i sebi vadio krv. Tražeći način da osmisli formulu večite mladosti, greškom je sebi ubrizgao krv mladića koji je bio različite krvne grupe od njega, pa još i zaražen tuberkulozom i malarijom. (Foto: www.myshared.ru)
Amerikanac Tomas Midgli, inženjer i hemičar po struci, ostao je upamćen kao pronalazač aditiva koji se dodaju benzinu i time poboljšavaju kvalitet goriva. U drugoj polovini svog života oboleva od dečije paralize i ostaje trajni invalid, što ga navodi da osmisli sistem poluga koji će mu pomagati da se pridigne iz kreveta. Četiri godine kasnije, ovaj izum ga je ubio, jer se upetljao u kanape i ugušio. (Foto: www.youtube.com)