Renesansa je stvorila jedno od imena koje je pravo otišlo u nezaborav. Arhitekta, slikar i vajar, Rafaelo Santi. Poreklom iz malog mesta Urbino, gde je rođen 06. aprila 1483. godine, a koje je smešteno u srcu Italije, u pokrajini Marke. Brilijantan talenat, savremenik Leonarda i Mikelanđela. Umro je 1520. godine, a njegovi zemni ostaci nalaze se u čuvenom rimskom Panteonu. U nastavku možete saznati i više nego zanimljive detalje iz života ovog velikana italijanskog i svetskog slikarstva.
Iako su mu njegovi biografi prikačili epitet plejboja i zavodnika, da ne kažemo ženskaroša, postoji priča o velikoj ljubavi Rafaela, koja je bila i njegova muza i izvor najveće inspiracije. Radi se o ženi po imenu Margarita Luti, čiji je lik oslikao mnogo puta kroz svoja dela. Iako joj je, kako se navodi ostavio sredstva koja su jo omogućavala lagodan život, ona je odlučila da se zamonaši nakon njegove smrti.
Foto: texags.com
Iza ovog vanvremenskog umetnika ostalo je oko stotinu dela. Prevremena smrt posledica je bizarne činjenice da je dobio groznicu nakon dugotrajnog seksualnog čina sa nekom od svojih brojnih ljubavnica.
Foto: Prezi
Papa Lav X, izdao je odobrenje Rafaelu da dizajnira katedralu Svetog Petra i da započne radove. To se nikada nije desilo, a poznavaoci prilika kažu da je tako i bolje, jer bi katedrala, po Rafaelovoj zamisli bila ispunjena stubovima, što bi je zagušilo i donelo dosta mraka. Takođe, projektovao je i vile, ali samo jedna se održala do danas.
Talenat za arhitekturu, koji nij eni malo zaostajao za talentom koji je pokazivao u slikarstvu, učinio je da bude jedan od vodećih umetnika Vatikana (Vatican). Đovani de Mediči (Giovanni de Medici), kasnije poznat kao papa Lav X, bio je Rafaelov pokrovitelj i prijatelj, koji mu je omogućio sredstva i pozicije sa kojih je i od kojih pravio prava umetnička čua.
Posmatrao je i poštovao izuzetno Mikelanđelov rad, smatrajući ga i više nego inspirativnim. Sa druge strane, Mikelanđelo je doslovce mrzeo Rafaela i smatrao da se sprema neka zavera protiv njega, a da ju je kovao direktno Rafel. Leonardo da Vinči takođe je imao veliki uticaj na Rafaelov rad i stvaranje.
Interesantno je da je umro na Veliki Petak u svojoj 37-oj godini i to istog dana kada se i rodio, takođe 06. aprila.
Ljubav prema umetnosti nije rođena tek tako, jer je Rafaelo, koji je kasnije svoja dela potpisivao kao -Rafael-, potekao iz porodice umetnika. Njegov otac, Đovani Santi (Giovanni Sanzio), bio je dvorski slikar na dvoru Montefeltro. Majka mu je umrla kada je imao samo 8 godina.
Bez obzira na animozitet koji je Mikelanđelo gajio, upravo on je poslužio Rafaelu kao inspiracija prilikom oslikavanja portreta Heraklita na njegovoj najpoznatijoj slici „Atinska škola“.
Vremenom, Rafael je otvorio svoju radionicu, u kojoj je imao i do 50 polaznika i asistenata, sa kojima je radio. Bilo je lako pratiti njegova predavanja i podučavanja, jer je svoje znanje i talenat prenosio lako i razumljivo na svoje učenike.
Imao je samo 17 godina kada je sebe proglasio za samostalnog majstora. U Firencu (Firenze) je otišao sa namerom da ostane svega nekoliko meseci kako bi proučavao radove velikih slikara savremenika, a nakon četiri godine, već je potpisivao svoja dela.
Naslovna fotografija: www.arteden.pl