Imali smo tušte i tma prilika do sada, da se uverimo u njihovu inteligenciju, sposobnosti, mogućnosti, iskrenu ljubav i požrtvovanost. Ipak, čini se da ih u njihovim ludostima najviše volimo. Bilo da se krevelje, da se igraju jedni sa drugima, ili sami sa sobom ispadaju smešni, životinje su uvek izvor zabave i smeha. Ovog puta smo odlučili da ih uhvatimo u njihovim najdubljim mislima, u kojim im ni najveći mudraci nisu ravni… Makar po izrazima njuški. Dakle, jedna kvalitetna doza smeha upravo stiže.
Po okicama mu se vidi da razmišlja o nepreglednim plavim prostranstvima i o drugarima koji mu nedostaju…
Ma da mi je znati šta radi onaj glupan sa šatorom, sav se upetljao u njega, e Bože, Bože, stvarno si sve i svašta stvorio…
Prosečna misao, prosečne krave…
Ako još neko vreme bude sedeo ovako i razmišljao prodreće u svrhu i istinu, a onda smo svi nadrljali kolektivno.
Kako je mutav, pun frižider svega i svačega, on jede neko zrnevlje u mleku… Da mi samo dva minuta ostavi otvorena vrata frižidera, pa da vidi kako se čisti sve do motora.
Ne valja zima, ne valja leto, u proleće kijam od polena, u jesen kiše, sivilo, kuda uopšte ide ovaj svet…
O čemu razmišljam? Obećali ste mi svežu trsku, a evo ovde samo ova kamenčuga da se o nju očešem…
I te antilope skakuću po ceo dan, zebre trčkaraju bezbrižno, gnuovi po ceo dan levo – desno, gužva kao na autobuskoj stanici, a čim ja ustanem svi se razbeže kao da su duha videli… Ništa meni ove životinje sa sredine lanca ishrane nisu jasne…
Uf, maznuo sam kolačić a nisam video šta turaju u njega, ukusniju stvar nisam probao. Meni travke pobrljavke a vidi šta oni jedu… Moram da smislim kako da maznem još, moram da smislim…
Pitamo se… Da li su krupnije misli kad su oči zatvorene, ili otvorene.
Naslovna fotografija: Animal Photos