Spadaju u najkrupnije paukolike životinje, kao i u najstarije zglavkare na Zemlji. Danju su pasivni i skriveni ispod lišća i kamenja, te kako padne noć, pokazuju svoju predatorsku prirodu. Veličina im varira od minijaturnih 9 milimetara, pa do impozantnih 25 cm. Većina škorpija nosi u sebi otrov koji nije opasan po čoveka, međutim postoje i one vrste čiji ubod gotovo uvek ima fatalan ishod.
Foto: MorgansLists
Škorpije su, zajedno sa bubašvabama, jedina stvorenja na Zemlji koja su u stanju da prežive zračenje nuklearnog udara, a da se to ne odrazi na njihov život i funkcionisanje. Takođe pod UV vetlom imaju fluorescentnu zelenu boju, pa je to jedini način da ih istraživači primete noću.
Foto: bioteaching.com
Pretci škorpija, koje danas poznajemo, bile su morske škorpije, koje građom jesu podsećale na ove današnje, međutim, bile su znatno veće. Fosilni ostatci svedoče o primerku koji je bio dugačak neverovatnih 2,8 metara. Najbliži današnji srodnici ovih giganata su krabe pod nazivom „konjska potkovica“.
(Foto: rebrn.com
Mada izgledaju opasno i ni malo osećajno, ženke škorpija su izuzetno požrtvovane oko svog poroda, pa svoje mladunce nose na leđima tokom prvih nedelja njihovog života. Mlade u stomaku, dok se ne izlegnu nose skoro godinu dana, a u jednom leglu može da ih bude od jedne do stotinu živih jedinki.
Foto: scorpionworlds.com
Prosečan životni vek ovih intuitivnih predatora je od 3 do 8 godina, mada u zatočeništvu umeju da žive znatno duži period.
Foto: Panarthropoda.de
Čulo sluha im je izuzetno razvijeno, pa uz pomoć njega traže hranu, a u bukvalnom smislu su u stanju da „namirišu“ kad im preti opasnost. Mogu imati od 6 do 12 očiju, međutim čulo vida nije sredstvo na koje se one oslanjaju, jer je vrlo slabo razvijeno.
Foto: pinterest
O njihovoj neverovatnoj građi i izdržljivosti svedoči podatak da su u stanju da bez hrane i vode izdrže i do godinu dana. Najstariji fosilni ostatak star je oko 430 miliona godina.
Foto: Answers.com
Kao i većina zglavkara i škorpije se „presvlače“. Tokom životnog veka, čak sedam puta menjaju oklop dok ne dostignu svoju punu veličinu. Ranjive su u fazi kada odbacuju stari oklop i tada su jedino dostupne drugim predatorima.
Foto: Pinterest
Do danas je otkriveno preko 1.700 vrsta škorpija, koje su podeljene u 13 međusobno srodnih porodica.
Foto: youtube.com
Lako se prilagođavaju životnim uslovima u kojima se nađu, pa je to razlog zašto su rasprostranjene svuda osim na ledenom Antarktiku.
Foto: TreeHugger
Zbog svoje unutrašnje građe nisu u stanju da unose čvrstu hranu, pa zato otrov koji ubrizgavaju u plen ima ulogu da razgradi telo insekta tako, da se od njega napravi retka kaša, koju škorpija onda unosi u sebe.
Naslovna fotografija: WallpaperFolder