Čulo dodira je prvi osećaj koji se razvija još dok je čovek plod u materici. Koža, kao najveći ljudski organ, preko koga se emituje čulo dodira sadrži mrežu nerava, koji, kada bi se pravolinijski razvukli, mogli bi da dostignu dužinu od neverovatnih 75 kilometara. Za svako ljudsko čudo, osim za čulo dodira postoji specijalizovani lekar, kome se obraćamo u slučaju da nešto nije u redu – oftalmologu, otorinolaringologu, ili pak lekaru opšte prakse. Međutim, kome se obraćamo kada zataji čulo dodira? Da li je moguće da smo ovo krucijalno čulo prihvatili „zdravo za gotovo“?
Foto: biologija.rs
Vrhovi naših prstiju – jagodice, dlanovi, bradavice, jezik, usne i polni organi sadrže ekstrasensitivne receptore koji se zovu –Meisnerova telašca-, a koja su u stanju da detektuju čak i najblaži dodir koji stvori vinska mušica kada sleti na površinu kože, što iznosi pritisak od samo 20 miligrama.
Foto: kucastil.rs
Koliko je čulo dodira važno i koliko veliki uticaj ima na svakodnevni život, govori i jedan jednostavan test, koji kaže da su ljudi koji sede na mekanim podlogama spremni da pregovaraju daleko duže, od ljudi koji sede na tvrdoj podlozi. Ovaj naizgled prost podatak može da nam ukaže na sveobuhvatnost koju ovo čulo ima na naše telo.
Foto: thebrain.mcgill.ca
Čulo dodira je ujedno i sistem ranog upozorenja ljudskom telu na opasnost ili nelagodnost, jer je ono vrlo osetljivo na toplotu, hladnoću, teksturu, vlažnost i bol. Ono je praktično dopuna čulu vida, ukusa i mirisa.
Foto: www.scidev.net
Poznato nam je kada jedno čulo zataji, drugo se izoštri. Ono o čemu ne razmišljamo preterano, jeste to da, kada čovek ostane bez vida, on koristi uglavnom čulo dodira kako bi komunicirao, pogotovo da bi mogao da čita uz pomoć Brailovog pisma (Braille), koje mora dodirivati.
Foto: emaze.com
Nervni završetci, koje obmotava i štiti koža, primaju poruke iz okruđenja i te podatke sprovode do mozga, koji ih dalje obrađuje. Mozak konstantno prima poruke, ali ih klasifikuje na primarne i sekundarne, pa je to jedan od razloga, zašto osetimo trenutak kada obučemo odeću, ali vremenom prosto i zaboravimo da je nosimo.
Foto: drodd.com
Čulo dodira nam takođe pomaže i u orijentaciji i osećaju u prostoru. Koža, kao sredstvo čula dodira, kod odraslog čoveka iznosi površinu od dva kvadratna metra.
Foto: msfitmag.com
Studija je pokazala da čak i najmanji dodir može predstavljati uzrok za fizičke i psihičke promene. Jednostavan prijateljski dodir po nadlanici ili ramenu, čini da naša psiha reaguje na takav način da osetimo automatski nalet samopouzdnja i spremnosti.
Foto: walldevil.com
Moderno doba su preplavili uređaji sa ekranima koji su osetljivi na dodir, što ukazuje da je nauka uvidela značaj i brojne mogućnosti koje ovo čilo omogućava i nosi sa sobom. Takođe nauka je dokazala da ono što možemo da osetimo dodirom, vrlo često okom nismo u stanju da pojmimo.
Foto: sciencelife.uchospitals.edu
Čulo dodira i sluha funkcionišu približno, kažu lekari. Ovo su jedina dva čula koja se oslanjaju na transformaciju mehaničke sile u elektro signale. Takođe su postavili teoriju na kojoj rade, a koja kaže da gubitak čula sluha dovodi do tupljenja čula dodira.
Foto: banjalukalive.com
Konačno, moguće je zaključiti da je čulo dodira jedan kompleksan fenomen organizma koji nij eu potpunosti ispitan i vezano za koji postoji i dalje mnogo nedoumica i pitanja. Na primer, ako se naši prsti nađu pod anestezijom, ljudi su i dalje, opet uz pomoć čula dodira u stanju da koriste svoje ruke. Iako, po sistemu logike, ne bi trebalo da osećamo bilo šta, ljudi i dalje mogu da osete dodir fine površine.
Naslovna fotografija: SplitShire