Predstavlja neku vrstu izuzetka, jer je uvršten u drago kamenje iako nema kristalnu strukturu. Alternativno ime ćilibara je jantar i to je ustvari ništa drugo do fosilna smola, koju je čovek iskoristio da od nje pravi nakit i lak. Naziv je dobio od grčke reči koja označava elektricitet, jer se prilikom trenja, ćilibar naelektriše. Ova vrsta smole potiče od vrste četinarskog drveta, koja je, na žalost, nestala sa lica Zemlje. Koliko je ćilibar ustvari neverovatna tvorevina prirode nismo ni mi znali dok se nismo izbliza pozabavili ovom temom. Garantujemo u produžetku pregršt fantastičnih informacija o ovom čudu prirode.
Foto: ancientpages.com
Postoje zabeleženi podaci da su bogataši u Starom Rimu bili u stanju da plate daleko više novca za komad ćilibara nego za korisnog roba.
Foto: youtube.com
Nauka kaže da je ćilibar nastao pre više od 50 miliona godina, u procesu skamenjivanja smole praistorijskog drveća. Danas, prirodnjaci često vole da ga nazovu „prozorom u prošlost“, jer u njemu nogu naći fosilne ostatke biljaka i životinja milione godina stare. Najčešće je žućkasto narandžaste boje i za razliku od pravog dragog kamena u dodiru sa kožom, emituje toplotu.
Foto: youtube.com
Legenda kažed a je Tales iz Mileta, čuveni matematičar otkrio da ćilibar može da se naelektriše, kada ga je nehoticom protrljao o svoju odeću Trljanje je proizvelo elektricitet, pa je tako eletron i dobio ime po grčkoj reči „Elektra“.
Foto: lowbudgettraveling.com
Pravo čudo koje je nastalo od ćilibara i ostalih dragulja, jeste i čuvena soba od ćilibara, koju je pruski kralj Frederik I poklonio ruskom imperatoru Petru Velikom, a koju su nemački i ruski arhitekti u potpunosti završili 1717. godine. Katarina Velika je unela neke izmene u tu sobu, dodajući 4 mozaika iz Firence, koji su bili optočeni dragim kamenjem. Provalivši u palatu 1941. godine, nemačka vojska odnela je ovo neprocenjivo blago, kome se do danas nije ušlo u trag.
Foto: odapro.lt
Brojna istraživanja su takođe potvrdila lekovitost ćilibara, jer su lekari ustanovili da se u dodiru sa kožom otpušta smola ćilibara a tom prilikom i jedna jako važna komponenta – sukcinantna kiselina, čija je glavna osobina antioksidativno dejstvo.
Foto: antikor.com.ua
Od davnina se takođe koristio i tako što se topio u vatri kako bi se topio u vatri i oslobađao lep miris. Pošto je u to vreme ova pojava bila bez valjanog objašnjenja, ljudi su to pripisivali višim silama.
Foto: amberabg.com
Neretko se dogodi da u ćilibaru ostanu zarobljeni mehurići vode, ostaci lišća, cveća, ili pak ostaci nekog insekta, guštera, ali i neke veće životinje. Postoje zabeleženi primerci koji su u sebi sačuvali i paukovu mrežu i to netaknutu. Najstariji stvor pronađen u ćilibaru je mrav, star neverovatnih sto miliona godina.
Foto: pinterest.co.uk
Jedna od legendi koja se vezuje za ovaj kamen jeste da je nastao kao okamenjena Evina suza koju je pustil kada je odvojena od Adama, a drugo verovanje pak propoveda da je ćilibar ustvari zarobljen sunčev zrak. Kelti veruju da su komadi ćilibara Božije suze.
Foto: gia.edu
Najveća nalazišta se nalaze u oblastima kraj Baltičkog jezera, ali i u Dominikanskoj republici. Manja nalazišta se nalaze u Poljskoj, Nemačkoj, na Siciliji, u Estoniji, Litvaniji, u Švajcarskoj i nešto malo u Austriji.
Foto: heritagedaily.com
Zbog jedinstvenog načina na koji se čuva insekt koji se zaglavi u ćilibaru, naučnici su u prilici da iz njega izvuku DNK tog stvora i da saznaju više o životu koji se odvijao pre nekoliko miliona godina.
Naslovna fotografija: fossilmuseum.net