Na zimske čarolije niko nije imun. Koliko god da ne volimo hladnoću, poledicu i uopšte onu drugu stranu medalje koju zima ima, verujemo da na sve to zaboravite kada iz tople sobe gledamo krupne pahulje snega kako padaju. U potrazi za osveženjem od ovih toplih avgustovskih dana, naišli smo na neke interesantne informacije o snegu i snežnim pahuljama koje ovom prilikom delimo sa vama.
Prosečna pahuljica krije u sebi 180. biliona molekula vode.
Sneg poseduje karakteristike minerala, poput dijamanta ili soli.
Centralni deo svake pahuljice uglavnom čini zrnce prašine, koje može da potiče čak i od vulkanskog pepela ili svemirske prašine.
Postoje ljudi koji kada vide sneg zapadaju u izraženo panično stanje.
Strah od snega zove se hionofobija.
Dokazano je da ljudi više kupuju kolače, torte i uopšte slatkiše kada se putem vremenske prognoze najavi snežna oluja.
Bentli A. Vilson smatra se prvim čovekom koji je uslikao fotografije snežnih kristala daleke 1885. godine. On je zakačio fotoaparat za mikroskop, a pahulje je pomerao perom od ćurke. Napravio je oko 5.000 neverovatnih fotografija i ubrzo umro od upale pluća.
Svaka pahulja, bez obzira na sklop kristala i vrstu, ima pravilan šestougaoni oblik.
Otprilike, 12% Zemljine površine je konstantno prekriveno snegom.
Na Aljasci, u mestu Valdes, u proseku godišnje padne 10 metara novog snega.
Ginisova knjiga rekorda kaže da je najveća pahulja ikad zabeležena imala prečnik od 38 santimetara i nađena je u saveznoj državi Montani 1887. godine.
Izvor slike: www.tapsong.net