„Samoća je put kojim sudbina hoće da nanese čoveka sebi samom“, rekao je Herman Hese. A šta vi kažete? Nekome zvuci tišine prijaju više od svega, neko ih ne podnosi. Potrudili smo se za vas da otkrijemo pozitivnu stranu samoće i koje sve koristi mogu da se izvuku iz druženja sa samim sobom.
Shvatamo da nam nije potrebna ničija potvrda, da bismo znali da vredimo.
Često, kada povodom neke odluke nismo sigurni u sebe, skloni smo da potražimo podršku i potvrdu od nama dragih ljudi. Međutim, kada počnemo da provodimo vreme sami, naučimo polako da sami donosimo odluke, slušajući svoje instinkte i osećaje, bez konsultovanja bilo koga. (Foto: www.physicianleaders.org)
Osećaj nezavisnosti i slobode.
Kada smo sami, prinuđeni smo da pri odlučivanju konsultujemo – sebe. Što i nije tako loše, jer su ljudi skloni da nameću svoju volju, a to može nekada da ostavi velike posledice. Samoća nas uči nezavisnosti pri odlučivanju, jer sa odlukama živimo mi sami, a ne naši savetodavci.
(Foto:elitedaily.com)
Naučićemo da je korisno da ponekad budemo samo posmatrači.
Ponekad je dobro da, recimo, odemo u park i posmatramo ljude kako se igraju sa svojom decom ili ljubimcima. Takođe, možemo i da obratimo pažnju na ljude dok, u kolima, stoje na semaforu sami ili dok obavljaju kupovinu u prodavnici. Iz njihovog ponašanja možemo da izvučemo brojne zaključke kako se ljudi ponašaju kada misle da su sami i da ih niko ne gleda.
(Foto: www.motaen.com)
Upoznaćemo delove sebe koji ne dolaze do izražaja kad smo u društvu.
Desilo se sigurno, svakome od nas, da smo se iznenadili, otkrivši koliko smo hrabri u pojedinim situacijama, ili koliko smo u stanju da podnesemo i iskažemo, sami od sebe. Za sve to možemo da zahvalimo samoći, jer nas upravo ona tera da se okrenemo sebi i spoznamo svoje dubine.
(Foto:www.youtube.com)
Odmorićemo se od informacija i dešavanja.
Svakodnevni rad, nezaobilazni internet i kontakt sa mnogo ljudi može da dovede do velikog mentalnog umora. Postoje studije koje preporučuju da se jedan dan u nedelji provede u prirodi i tišini, jer je svakako potreban mir kako bi se informacije, koje smo kontinuirano primali, klasifikuju u glavi. (Foto: www.eatingbirdfood.com)
Počećemo da se bavimo stvarima koje zaista volimo.
Ljudi se često povinuju i priklone tuđim potrebama, a da toga ni sami nisu svesni. Tek kada ostanu sami, mogu da shvate koliko ima interesantnih stvari kojima mogu da se bave i da otkriju neka nova interesovanja i hobije. (Foto: saosang.net)
Cenićemo više slobodno vreme i tišinu.
Jednom, kada naučimo da provodimo vreme sami, pa kada opet upadnemo u svakodnevnu gužvu i buku, shvatićemo koliko nam je „tihi“ odmor ustvari prijao.
(Foto: jyoti7208.wordpress.com)
Uzburkane emocije će se polako smiriti.
Možda ne bismo mogli da se složimo sa onim ko tvrdi da „vreme leči sve“, ali verujemo da nakon nekog vremena naučimo da prihvatamo stvari onakve kakve jesu, pogotovo ako smo neko vreme proveli sami i tom prilikom „pretresli“ sve što nam se dogodilo.
(Foto:humminggiraffe.wordpress.com)
Imaćemo vremena da isplaniramo neke segmente budućnosti.
Svrha čoveka ne mora biti zadivljujuća, niti svetski prepoznatljiva. Dovoljno je da spoznamo, kojom to stazom želimo da se krećemo, jer kada odaberemo stazu i smer, tog trenutka postajemo bliži svojoj budućnosti, koju sami i nezavisni, možemo i treba da kreiramo.
(Foto:www.hdfclife.com)
Ukoliko nam samoća baš teško pada, a osećamo potrebu za istom, možemo volontirati i podeliti svoju „samoću“ sa neznancima.
Ako osetimo potrebu da se malo odaljimo od ljudi koje svakodnevno viđamo, a opet, ne želimo potpunu samoću, dobro je da se prijavimo za volonterski rad, sa životinjama recimo. Imaćemo vremena za sebe, a opet bavićemo se humanim poslom i uživati u društvu plemenitih bića.
(Foto: www.takepart.com)
Naslovna slika: marketingland.com