Postoji legenda, koju narod prenosi sa kolena na koleno, a satkana je u vezu sa Đavoljom Varoši. Naime, predanje kaže da su na tom mestu, u prošlosti, neki fini i skromni ljudi živeli od svog rada i bili privrženi svojoj veri. Đavolu je dojadilo da gleda tu slogu i mir, te je odlučio da pomuti račune, pa je meštanima poturio „đavolju“ vodu, umesto obične, da piju. Efekat je bio taj da su zaboravili na rodbinske veze, pa su odlučili da venčaju rođenog brata i sestru. Vila, za koju se tvrdi da i dan danas čuva taj kraj, pokušala je da ih urazumi, ali je uticaj đavola bio prejak da bi je slušali. Kako joj ništa drugo nije preostalo, počela je da se moli Bogu da spreči rodoskrnavljenje. Bog je uslišio molitvu, i na putu ka crkvi, pokvarilo se vreme, počeo je da duva jak vetar i mladenci su se, sa sve porodicom i gostima su, pretvorili u kamenje. To kamenje danas nazivamo: Đavolja Varoš.
Foto: serbia.vavok.net
Ono što čini specifičnim ovaj spomenik prirode, jesu zemljane figure, kao tvorevine reljefa i dva prirodna izvora kisele vode, koja u sebi sadrži izuzetno visok nivo minerala.
U blizini postojećih kamenih tvorevina, koje čvrsto stoje već skoro 1.200 godina, počele su da „niču“ nove figure, doduše nešto manje od već postojećih, ali identične strukture. Naučnici procenjuju da će im biti potrebno oko 300 godina da dostignu veličinu onih koje i čine ovu varoš.
Mitovi su rekli svoje, a evo šta kaže nauka. Kameni stubovi nastali su pod erozivnim dejstvom zemljišta, koje je sastavljeno delimično od rastresitog materijala, a delimično od kamenih formacija. Nastanku ovakvog okruženja kumovao je čovek svojim aktivnostima koje podrazumevanju seču šuma i ogoljavanje terena u cilju sopstvene koristi i zarade od turističkih atrakcija.
Foto: Reddit
Ova geomorfološka pojava smatra se vrlo retkom u svetu, pa osim u Srbiji, postoji još i u sličnom obliku u švajcarskim Alpima, sa obe strane prevoja Brener i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se naziva „Bašta (aleja) bogova“.
Pored kamenih kula postoje i dva neverovatna izvora mineralne vode, od kojih je jedan „Đavolja voda“, vrlo hladan i bogat mineralima, a drugi „Crveno vrelo“, koji nije toliko kiseo i bogat mineralima, ali je zbog oksidacije gvožđa poprimio crvenkaste tonove, pa to ima poseban izgled.
Foto: Početak
Trenutno postoje 202 zemljane figure, čija visina varira od 2 do 15 metara, a širina od pola metra pa do 3 metra.
Foto: vrnjacka-banja.co.rs
Ovaj lokalitet nalazi se na 28 km od mesta Kuršumlija. Uvršten je u sedam srpskih čuda, a nalazi se i na spisku prirodnih dobara od velikog značaja Republike Srbije.
Foto: juznevesti.com
Figure su „žive“. Neprestano se menjaju s obzirom da zemljište erodira. One se obrazuju, rastu, menjaju, nestaju i ponovo stvaraju. Naravno, ovo je spor prirodni proces. Kamen koji se nalazi na vrhu svake tvorevine, može da teži i oko 100 kilograma.
Foto: zebice.rs
Desimirka Ivanović, ili baka Desa, je osamdesetogodišnja starica koja živi u mestu koje je najbliže Đavoljoj varoši, Zebicama. Tvrdi da je u mladosti slušala svakakve priče vezane za ovo mesto, a da se i sama seća jednog. Naime, kako kaže, jednom prilikom, dete iz tog sela se popelo na jednu od figura i uspelo da skine kamen sa vrha. Nakon toga je, pripoveda baka Desa, dečak je ostao paralizovan, sve dok se kamen nije vratio na svoje mesto.
Foto: Panoramio
U blizini ove sablažnjujuće varoši, nalaze se i Saski rudnici, kao i neverovatna i čudotvorna crkva Svete Petke, koja datira još iz XIII veka.
Naslovna fotografija: Boreas Travel