Ukoliko bismo konsultovali američke vojne stručnjake, oni bi nam stručno objasnila da je ljudska kosa produženi deo nervnog sistema. Praktično gledano, u tom slučaju, glava nam je prepuna antena koje primaju informacije iz spoljnjeg sveta kao ekstrasenzorni emiteri, koji informacije šalju mozgu. Ovo je neko vreme bila strogo poverljiva tajna, međutim, nakon smrti psihijatra koji je doneo ovaj zaključak, njegova supruga je odlučila da obnaroduje deo njegovog istraživačkog rada koji je pronašla.
Foto: stylecraze.com
Koštana srž i kosa su dve komponente u ljudskom organizmu koje rastu najvećom brzinom. Prosečan vek jedne dlake je od 3 do 7 godina, a tada stara otpada, a izrasta nova.
Foto: emaze.com
Kosa ima sposobnost da prikuplja i zadržava supstance različitog porekla, pa se zato koristi u analizi prilikom kriminalističkih istraga.
Foto: isskc.com
Sagrađena je od keratina, odnosno od proteina koga čine dugački lanci aminokiselina. Zahvaljujući ovakvoj građi kosa ima veliku snagu. Procenjeno je da jedna vlas možed a podnese opterećenje od 100 kilograma, pa s tim u vezi procena je da cela kosa može da ponese neverovatnih 12 tona.
Foto: Favim.com
Količina disulfidnih veza u dlaci određuju da li će ona biti ravna, talasasta ili potpuno kovrdžava. Biologija kaže da je osnovna funkcija kose da spreči odlivanje neophodne toplote sa glave.
Naučnici su došli do zaključka da kosa upija naftu prolivenu u vodi, te da se ponaša kao prirodni sunđer. Eksperiment je dokazan tako što je naučnik po imenu Fil Mek Kroj (Phil McCrory) 1989. godine došao na ideju da prikupi ostatke ljudske kose iz lokalnih frizerskih salona i da ih stavi u najlon čarape od svoje supruge.
Foto: Sf.co.ua
Kada je mokra nakon pranja, kosa je više krta i sklona je pucanju daleko više nego kada je suva.
Foto: pinterest.com
Na svetu postoji mnogo teorija zavere, a jedna od njih odnosi se upravo na kosu. Dakle, postoji teorija da su ljudi koji imaju riđu kosu hibridi nastali od kombinacije čoveka i vanzemaljca. Jeste, dobro ste pročitali. Tvrdnju potkrepljuju činjenicom da je nekoliko pripadnika vladajućih kraljevskih evropskih porodica imalo riđu kosu, a zna se da je pojava ove boje kose prilično retka. Dalje se navodi da, ljudi sa riđom kosom imaju nešto drugačije biološke sastave u organizmu od ljudi koji imaju bilo koju drugu boju kose. To donekle i jeste tačno, pa riđokose žene imaju manje kose od recimo crnki ili brineta, a takođe i duže krvare prilikom povreda.
Foto: Pinterest
Kosa je praktično neuništiva. Otporna je na različite vremenske prilike i promene a otporna je i na mnoga jedinjnja kiselina i hemikalija.
Foto: Moda nekad i sad – WordPress.com
Verovali ili ne, u doba kraljice Viktorije, žene su nosile nakit sačinjen od kose svojih pokojnih članova porodice. Osim što je na prvi pogled morbidno, to je bio jedini način da se sačuva uspomena na nekoga, pošto fotoaparata nije bilo. Ovakav nakit je vremenom postao vrlo popularan.
Foto: theluxuryspot.com
Gubitak kose, odnosno ćelavljenje se uvek smatralo muškim problemom, ali istina je da je čak 40% svetske populacije žena suočeno sa nekim oblikom ovog poremećaja.
Naslovna fotografija: Hair Treatments