Svake godine, tlo Amerike dotakne u proseku oko 1.000 tornada različite snage, što je za 800 više nego bilo gde u svetu. Nastaju od teških olujnih kumulusa (cumulus), koji se smatraju najnestabilnijim od svih 10 rodova oblaka. Iako uglavnom imaju ustaljenu putanju, vrlo ih je nezahvalno ocenjivati unapred, jer nije redak primer da naglo promene pravac ili se čak vrate u istu tačku gde su se i formirali. Kako smo svedoci učestalih i nasilnih promena klime i vremena uopšte, nije loše da postajemo bogatiji za neka zanimljiva saznanja o ovim vetrovima koji bukvalno nose sve pred sobom.
Foto: Extremeplanet.me
Tornado koji je razvio najveću brzinu vetra, od kako se beleže merenja vezana za ovu pojavu, dogodio se 03. maja 1999. godine, u blizini mesta Bridž Krik (Bridge Crick), u saveznoj državi Oklahomi (Oklahoma). Tom prilikom, vetar je duvao zapanjujućom brzinom od tačno 468 kilometara na čas!
Foto: Pinterest
Ako ste mislili da tornado može biti samo od vetra, varate se, on može biti i od vatre! Pojava intenzivne topline i brzog vetra u kombinaciji, moguće je da stvore ono što se zove bukvalno kako i izgleda: vatreni tornado. Novonastali plamen se u vidu vrtloga podiže sa zemlje i opasan je utoliko što se može kretati neodređeno, a i iz razloga što upijaju okolnu vatru, kao i zapaljive gasove. Česta su pojava pri požarima koje izazivaju prirodne katastrofe.
Foto: globalnews.ca
Pošto je izgrađen od karakterističnog strujanja vazduha, tornado sam po sebi nema boju, već je, logično, providan. Međutim, od trenutka kada dotakne tlo, on počinje da usisava sve što mu se nađe na putu, pa u zavisnosti od snage može da pokupi pesak, zemlju, sitnije kamenje i otpatke, a može da se desi da podigne i krovove kuća, automobile, životinje i druge predmete, bez obzira na težinu ili pričvršćenost za tlo.
Foto: sailerfraud.blogspot.com
O njegovoj nepredvidivosti govori i činjenica da mogu trajati svega nekoliko minuta, ili čak i po sat vremena, pa se tako dogodi da nanese štetu na samo par kuća sa jedne strane ulice, a da one od preko puta ostanu netaknute, a takođe ima moć da, doslovce zbriše ceo veći grad, da posle njega ne ostanu ni obrisi naselja, samo gomile krša.
Foto: klfy.com
Među brojnim mitovima o ponašanju usled ove razorne oluje, jeste i taj da treba otvoriti prozore na kući, kako bi se sprečila velika šteta. Ovo je potpuno pogrešno, pa čak i kontraproduktivno, jer promaja i strujanje koja nastaje otvaranjem prozora, može da upropasti, čak i rasparča kuću iznutra.
Foto: modernfarmer.com
Spasioci koji rade na spasavanju iz ruševina i krša nastalog od tornada, porede teren pogođen olujom, sa prostorom gde je eksplodirala bomba velike razorne moći.
Foto: climatestew.com
Ponekad, kao da je malo jedan, može doći do formiranja dva i više tornada, koji putuju zajedno. Nekoliko formiranih tornada zove se -roj- (swarm).
Foto: Panoramio
Ako se nađete na putu tornadu, zasigurno je da ne postoji sasvim sigurno sklonište. Dok mnogi preporučuju sakrivanje u podrum ili bilo kakav ukopani prostor koji može da se zatvori, ima i onih koji to oštro kritikuju, jer lako može da se desi da nakon naleta ostanete zatrpani i zarobljeni ispod tona i tona krša.
Foto: ClipartFox
Postoje različite tvrdnje o tome gde sve tornado može da se dogodi, pa u sklopu tih tvrdnja, govori se o mestima na kojima je nemoguće da dođe do formiranja ovakve oluje. Međutim, usled klimatskih promena koje su sve češće i intenzivnije, istina je da do tornada može doći na bilo kom mestu na Zemlji, na kome se u istom trenutku dogode sledeći faktori koji stvaraju ove prirodne nemani: nestabilnost atmosfere, mehanizmi podizanja i velika količina vlage, u donjem i srednjem delu atmosfere.
Foto: funnyjunk.com
Ukoliko se desi da na svom putu tornado naiđe na neki izvor vode, kao što je reka, jezero, ili pak more, usisaće u sebe vodenu masu i pretvoriće se u gigantski vodeni stub. Tom prilikom, oni takođe usisavanju i vodene životinje, koje neretko izbace na kopno. Ono što umiruje, je to da ovakvi -tvisteri- nikada ne dostignu najveću razornu moć. Maksimalna brzina koju dostignu bude 100 kilometara na čas.
Naslovna fotografija: Meteorološka osmatranja