Sve što je vezano za Stari Egipat, faraone i u celini uzev egipatsku istoriju, podatke o svakodnevici Starih Egipćana i unikatnim građevinama koje su u tom periodu nastale a da moderna nauka nema predstavu kako, bez razlike budi interesovanje, izaziva misteriju i mami da se dodatno istraži i dublje zakopa. Ovom prilikom nećemo se seliti u Egipat, već u grad Mančester u Engleskoj, do muzeja u kome jedna mumija prkosi gravitaciji i svemu objašnjivom. Da pojasnimo…
U mančesterskom muzeju je sve bilo kao i obično dok egiptolog Kembel Prajs (Campbell Price) nije jednog dana primetio nešto čudno u zaključanoj vitrini od koje je samo on imao ključ.
Neupadljiva statua, odnosno ostatak mumije star preko 4.000 godina, naprasno je počeo da se rotira oko sopstvene ose.
Interesantno je napomenuti da ovaj predmet stoji u muzeju, na istom mesti skoro 80 godina.
Statuica je pripadala čoveku koji se zvao Neb Sanu, a koja je pronađena u jednoj od mnogobrojnih egipatskih grobnica.
Stari Egipćani su pored mumificiranih tela imali običaj da stavljaju i male figure sa likom pokojnika, baš poput ove,a verovali su ako se telo na bilo koji način uništi, da duša ima gde da boravi.
Naravno, čim je ovaj podatak dospeo u javnost, proširile su se i priče o navodnom prokletstvu mumije koje se sada nekim čudom ukazalo.
Kako bi ustanovio o čemu se radi, pomenuti egiptolog je jednu od kamera iz muzeja usmerio upravo na ovu figuru, pošto je i sam sumnjao u priče o ukletoj mumiji.
Na normalnom snimku se ništa nije moglo ustanoviti, no kada je ubrzao snimak, jasno se videlo kako se statua okreće i to za punih 180 stepeni, ravnomerno, bez ičije pomoći.
Ono što je posebno zbunilo sve u muzeju jeste činjenica da se statua okretala samo u toku dana, a tokom noći je mirovala.
Iako su se javili brojni fizičari koji su objasnili kako je moguće da se statua okreće isled trenja površine objekta o policu vitrine, ima i onih koji i dalje veruju da se statua okreće sa nekim posebnim razlogom, recimo, u pravcu grobnice ili slično. U šta Vi verujete?
Naslovna fotografija: stmed.net