Poznato je da ljudska kreativnost ne poznaje granice. Statue, konstrukcije, kompozicije, slike, pa i stvaranje novog života. Sve je to dokaz šta čovek može kada hoće. Međutim, na veliku žalost samog čoveka, on je i biće koje razara i to sa mnogo većom snagom nego što stvara. Nuklearne katastrofe, ratovi za teritorije i resurse, globalno zagrevanje, seča šuma, prolivanje nafte… Lista je dugačka i rapidno raste. Posledice su nesagledive, a tek će biti za generacije koje dolaze. Evo šta je čovečijih ruku delo i šta i da hoće ne može da se zaboravi.
Nestajanje Aralskog mora (jezera). 60-ih godina je bilo četvrto po veličini u svetu. Od tada, ukupna površina mu se smanjila za enormnih 80%. Razlog toga, jeste preusmeravanje toka glavnih izvora vode, iz velikih reka Amu – Darje i Sir – Darje, radi napajanja polja pamuka u Uzbekistanu i Kazahstanu. Nekadašnje luke, danas se nalaze na 50 kilometara od obale. Nakon uništenja živog sveta u i oko jezera, kao i zagađenja zemljišta zbog soli iz jezera koje se širi, Kazahstan je pokazao interesovanje za rešenje ovog problema, dok Uzbekistan i dalje daje prednost proizvodnji pamuka. (Foto: en.wikipedia.org)
I Svetski rat. Planetarni sukob naroda, u kome je stradalo poražavajućih 37 miliona ljudi. Ljudska ruka je povukla oroz, ljudska ruka i potpisala primirje. Stradao je narod, zemlje su razrušene, trpela je i priroda. Ukratko rečeno, svi na šteti, a niko na dobiti. Pa ni čovek.
(Foto: Pinterest)
Naftni požari u Kuvajtu. Sve veća eksploatacija bogatih naftnih polja u Kuvajtu, bila je povod za napad iračkih snaga, na tu zemlju 1990. godine. Nakon intervencije američkih snaga, iračke vlasti naložile su svojim inžinjerima da zapale rafinerije i naftna polja, pri čemu se oko 600 bušotina našlo u požaru, a mnogo više je oštećeno. Poslednji požar na ovim prostorima utihnuo je tek u novembru naredne, 1991. godine. O katastrofi, koju je pretrpelo stanovništvo, biljni i životinjski svet, pa i sama zemlja, izlišno je govoriti. (Foto: YouTube)
Londonski smog. Zagađenje vazduha, odnosno smog koji je zadesio London 1952. godine, prouzrokovao je smrt 4.000 ljudi, a u bolnicu se javilo oko 100.000 ljudi sa simptomima koji su izazvali otrovni gasovi. Ako ništa drugo, ovaj incident označio je početak kampanje za borbu protiv zagađenja životne sredine. (Foto: www.historyandheadlines.com)
II Svetski rat. Zbog više od 55 miliona ljudskih žrtava koje je odneo, ovaj rat se često naziva i „totalni rat“. Trajao je 6 godina i čini se, razorio ceo svet. Broj ljudi koji su bili ranjeni, višestruko prelazi cifru onih koji su poginuli, pa se s pravom smatra najkrvavijim oružanim sukobom u istoriji čovečanstva. (Foto: Veterans Today)
Nuklearna katastrofa u Černobilju. Smatra se najvećom nuklearnom nesrećom svih vremena. Dogodila se 26. aprila 1986. godine u nuklearnoj elektrani Lenjin. Do nezgode u elektrani je došlo usled testiranja koja su se vršila na reaktoru. Jedan od ključnih faktora zašto se ova katastrofa dogodila jeste i nestručno obučeno osoblje. Dakle, neukost je koštala između 200 i 400.000 ljudskih života, što posredno, što onih koji su vremenom oboljevali i umirali od karcinoma različitih vrsta. (Foto: Telegraf)
Globalno zagrevanje. Bez obzira na dvoumljenje, da li čovek ima udela u globalnim promenama koje su zadesile prirodu, evidentno je da je „plava planeta“ jedan moćan, ali isto tako i delikatan eko sistem koji podleže uticaju svih i svakakvih promena pa i čovekovih delatnosti u svrhu sticanja materijalnih dobara i bogatstva. Valja samo upamtiti da svi mi drugi dom osim ove planete nemamo, bar ne za sada. (Foto: www.nature.com)
Zagađenje azbestom u Montani. Rudnici vermikulita, koji su svojevremeno otvoreni u gradu Libi (Libby) u Montani (Montana) na prvi pogled su delovali kao odlično rešenje za lokalno stanovništvo zbog zapošljavanja lokalnog stanovništva, kao i podizanja ukupnog nivoa lokalne ekonomije. Međutim, usled zagađenja azbestom, stanovništvo je počelo da oboljeva od različitih oblika karcinoma, kao što je i -mesotelioma-. Oboljenja su nastavila do današnjih dana.
(Foto: Mother Nature Network)
Curenje nafte u Meksičkom zalivu. Označena je kao najveća ekološka katastrofa u istoriji Sjedinjenih Američkih Dražava. Dnevno je u more oticalo skandaloznih 5.000 barela nafte. Mrlja nafte zahvatala je površinu od 75.000 kvadratnih kilometara. Cev koja je bila oštećena nalazila se na 1.500 metara dubine u moru. Ukupno 340.000 litara sirove nafte izlilo se u vode zaliva. Posledice po ekosistem te oblasti su pogubne i usledio je nestanak pojedinih insekata i biljnih vrsta. (Foto: EcoWatch)
„Ekocid“ u Vijetnamu. Tokom rata u Vijetnamu, američke snage donele su odluku da ciljano zagađuju polja pirinča i uopšte useve, kako neprijatelj ne bi imao čime da se hrani. Štetnost ove odluke pokazala se kao dalekosežna, jer pored polja na kojima su se gajili usevi, uništena je i čitava džungla, sa sve biljnim i životinjskim vrstama. (Foto: www.restorative-leadership.org)
Naslovna fotografija: Twitika