Neki od nas su druželjubivi, a neki pak povučeni u sebe. Ima onih koji lako poveravaju tajne, a ima i onih koji ih čuvaju samo za sebe. Neki se lako naljute, a za neke se pitamo da li uopšte umeju da se iznerviraju ili rasrde. Kakvi god da smo, svako od nas ima “svoje ljude” bez kojih ne bi mogao da zamisli život. Ima i onih, za koje, kada prođe bura, svhatimo da su bili samo trenutne lekcije. Pojave se tako ni od kuda i oni koji su most, koji nam olakša prelazak kroz oluju…
Foto: keywordsuggests.com
Nekada naiđemo na ljude, prosto da bismo mi njima pomogli da preguraju neki životni period ili dešavanje koje ima pada teško. To su uglavnom oni, sa kojima se ne bismo družili, da nas nije spojila muka, međutim, u posebnim okolnostima mi im bivamo oslonac, a možda i najveća podrška.
Foto: npr.org
Svako od nas ima nekoga, ko je tu pored njega dok odrasta… U normalnim okolnostima, to su roditelji, a kada nisu oni, to važno mesto zauzimaju baka ili deka, sestra ili brat, ili pak neko drugi ko nas uči kako se stoji na sopstvenim nogama. U svakom slučaju, niko nikada nije sam, uvek postoji neko ko nas pridržava da ne padnemo.
Foto: alleena8 – DeviantArt
Bar jednom, dogodi nam se osoba za koju smo ubeđeni da nam je pravi prijatelj, dok nas ne razočara. U ovakvim situacijama, možda je i najvažnije da, kada zatvorimo oči, sami sa sobom budemo mirni, jer nismo mi ti koji su nekoga izigrali ili povredili. Život nam nešto uzme, ali ubrzo zatim i da.
Foto: personalexcellence.co
Ima i onih za koje smatramo da su bitne karike u našem životnom lancu, a ispostavi se da su ustvari oni samo poslužili da bismo stigli do onih za kojima smo tragali. U moru ljudi, često je moguće prevariti se, pa od sporednog glumca pomisliti da je glavni. Ne mari, jer život je tu da nas ispravi kada pogrešimo.
Foto: 2013hdwallpapers.blogspot.rs
Sigurno je svako od nas bar jednom bio zaljubljen u osobu, zbog koje smo kasnije, kada su se glava i srce ohladili, shvatili šta ustvari ne želimo u svom životu. Loše navike, negativan stav u životu, aljkavost, slab karakter, samo su neke od osobina koje mogu da nas uguše ako izaberemo pogrešnu osobu. Ne kaže se džabe “ljubav je slepa”, međutim kad se ta magla podigne sa očiju, bar nam ostane jasno šta ne treba da imamo pored sebe.
Foto: urdogs.com
Postoje i oni, koji nas svojim odlaskom ili smrću, nauče da cenimo ljude koji ostaju pored nas, njihovo prisustvo i sve što nam pružaju. Čovek je sklon navikavanju na dobre ljude i dobre stvari i zato zaboravimo njihovu pravu vrednost, na koju nas podsete tek kada odu bespovratno. Ali ni to možda nije loše, jer tako naučimo da cenimo ono što imamo.
Foto: boredninja.net
Naiđemo tako i na po nekoga, ko je prosto tu da nas podseti koliko vredimo i šta sve ustvari možemo, bez obzira što sumnjamo u sebe. Druženje sa pogrešnim ljudima, ili pak pogrešni izbori u životu, umeju da nas nateraju da zaboravimo šta smo sve uradili, šta smo želeli i planirali. Tada nam se dogodi neko, ko nas nekom rečju ili delom vrati u sedlo, u kome možemo da jašemo svoje najbolje trke.
Foto: Wallup.net
Neki su nam, doslovce, lekcije, koje ne bismo savladali da su nam ih davali ljudi koji paze da nas ne povrede. I ne treba da se žalimo, svako iskustvo nečemu posluži, ako ne nama, onda nekome kraj nas.
Foto: themetapicture.com
Oni koji ušetaju nevidljivi u naše živote i na koje, iz prva, ne obraćamo ni minimum pažnje, budu baš oni koji nas na kraju nauče da najlepše i najjače volimo. Kada sve prođe shvatimo da je od neprocenjive vrednosti imati jednu mirnu luku i jaku ruku koja će da nas stegne kada naiđe nevreme.
Foto: Bajiroo.com
Sa nekima se prosto smejemo, pravimo gluposti i glupiramo, kada nam je to potrebno, a izgube se kada naučimo sami da se smejemo. Usled brojnih muka i nevolja, nije čudno što ljudi zaboravljaju da se smeju i uživaju u sitnicama. Ali ne treba mnogo da brinemo, jer nam kosmos tada pošalje nekoga ko se smeje najlepše na svetu, da nas podseti radosti.
Naslovna fotografija: Lisa Crunick