Stari Kinezi su odavno rekli: ako nekoga hoćeš da nahraniš, nemoj da mu doneseš ribu, već ga nauči kako da peca. Međuljudski odnosi su možda i najveće lekcije u životu koje nam daju, uglavnom naši najbliži ljudi. Niko se naučen nije rodio, pa je s toga normalno pasti i odrati kolena, ponekad. Međutim, ono čemu nas ti odnosi uče jeste da nakon svakog pada, poput dece, treba da ustanemo, otresemo prašinu sa sebe, i nastavimo da trčimo. Pred vama su 10, jednostavnih a opet mudrih saveta, kako da što bolje naučimo kako da se ponašamo sa ljudima, a posebno sa onima koje volimo.
Foto: umirani.cz
Neki ljudi su tu i kad nisu fizički kraj nas. S druge strane, postoje i oni, koji su nam uvek na dohvat ruke, ali ih zapravo nikada nema. Onoliko koliko misli mogu da približe dve udaljene osobe, isto toliko blizina onih koji pripadaju različitim svetovima može da odalji ljude.
Foto: bjstlh.com
Dođe trenutak kada prosto ne preostane ništa drugo, osim da se pomirimo sa činjenicom da neke osobe mogu zauvek da borave u našem srcu ili mislima, ali ne i u našem svakodnevnom životu. Za neke ljude nema, i ne treba da ima mesto u našim životima iz prostog razloga što su ili suviše različiti ili do kraja ne shvataju našu prirodu i emocije. Nekada je lepše da nekoga upamtimo lepo po, možda, samo jednom susretu ili razgovoru, nego da imamo kontinuirani odnos koji će nas navesti da tu osobu vidimo u pravom svetlu, te da se razočaramo ili da nas to zaboli.
Foto: collaborativedivorceoptions.com
Kada neko ode od nas, otišao je, jer je potrebno mesto za nekog novog ko će se pojaviti. Vrlo često se desi da ostanemo bez nekoga, odnosno da onaj do koga nam je stalo prestane da se javlja, ili se iz nekih nama nepoznatih razloga distancira. Prva reakcija je naše nerazumevanje i tuga, ali vremenom na mesto te osobe dođe ona koja nam odgovara više, bilo da se radi onekome ko nam je prijatelj, partner ili kolega.
Foto: Prepared Society
Ljudi koji nam učine život drugačijim, nisu ljudi sa puno novca, ili mogućnosti, to su ljudi kojima smo važni. “Slika sliku traži”, imaju običaj da kažu. Svako od nas, nesvesno, dobija ono što zaslužuju i nagrade, i lekcije i kazne. Kada naiđemo na osobu, posle koje, kada se pogledamo u ogledalo, sami sebi delujemo pozitivno drugačije, takvu osobu treba čuvati kao malo vode na dlanu, tepko da ćemo je opet sresti, sve što valja, unikatno je.
Fotografija: sfk.org
Pravi prijatelj je neko ko uvek misli ono što govori, i neko ko uvek govori ono što misli. Iskrenost je esencijalno važna i kao takva, noseći je stub svakog odnosa koji išta valja. Ako nje nema, nema ni odnosa.
Foto: Memolition
Pravi prijatelji su oni koji nas istinski poznaju, i oni kojima je jasno da nas nešto boli, sve i kad se najlepše smejemo pred drugima. Neko je rekao da postoje ljudi sa hiljadu lica. A onda ga je neko drugi ispravio rekavši da lice može biti samo jedno, a da je maski hiljade. Onaj, ko u svakom trenutku zna šta je ispod maske i ko nas ne napušta kada imamo na licu najveći “osmeh ajkule”, to je i više nego pravi prijatelj.
Foto: timemanagementninja.com
Reči su udaljile više ljudi, nego svi pređeni kilometri na svetu. Bilo da su prave ili pogrešne, ljudi nisu uvek spremni da čuju istinu o sebi ili mišljenje koje se razlikuje od njihovog, kao što nisu spremni uvek da prihvate kritiku, pa ni onu pozitivnu i konstruktivnu. A ponekad, u besu izgovorimo reči, koje ljude trajno povrede i koje ne žele da nam oproste, pa tada nastupi ona tišina koja razdvaja svetove.
Foto: madamedelyte.com
Svega je nekoliko ljudi koji će istinski brinuti za nas, dok će svi ostali biti samo radoznali i ljubopitljivi. Stari, a pametni ljudi su imali običaj da kažu: “Ne laje pas sela radi, nego sebe radi”. Pa tako i ljudi. U ovo moderno doba, čudo je za čim će sve moderan čovek posegnuti, samo da pronađe sopstvenu zabavu.
Foto: digitiser2000.com
Svako od nas ima osobu, ili osobe, za koje se plaši da će ih izgubiti, a istinsko pitanje je, da li se iko i ko, plaši da će nas izgubiti. Svi mi, imamo tendenciju da se stalno pitamo šta neko misli ili šta će neko uraditi. Istina je, da smo odrasli tek onda kada počnemo da konsultujemo svoje poteze pre tuđih, ne zato što smo sebični, već zato što poštujemo sebe i umemo da budemo introspektivni.
Foto: todayifoundout.com
Na posletku, ljudi iz našeg života uvek shvate koliko smo bitni za njih, samo je razlika u tome što neki to shvate dok smo prisutni, a neki shvate tek kada odemo od njih ili ih pustimo da odu od nas. Iskustvo je pokazalo da je nekim ljudima potrebno da najpre nešto, ili nekoga u životu izgube, pa da tek onda shvate značaj i težinu te osobe u svom životu. No, to je mač sa dve oštrice. Nekada izgubljeno može ponovo da se pronađe, a nekada je jednostavno… Prekasno.
Naslovna fotografija: Thx for inspiring me