Unikat, jedina poznata vrsta morskog guštera, koji obitava na jednom jedinom mestu na svetu i to na Galapagosu. Po mnogo čemu specifične, spadaju, na žalost, na listu ugroženih životinjskih vrsta, ali i na listu najzanimljivijih stvorenja na svetu. Ako se pitate zašto, idealna je prilika da ostanete sa nama i saznate neke zaista fenomenalne činjenice o ovim posebnim stvorenjima.

 

Foto: pixels.com

Foto: pixels.com

Na početku je interesantno napomenuti da su morske iguane jedina vrsta guštera na svetu koja veliki deo svog života provodi u morskoj vodi.

 

Foto: haydensanimalfacts.com

Foto: haydensanimalfacts.com

Tamna koža pomaže im da, dok su na kopnu apsorbuju toplotu iz sunčevih zraka, koja se skladišti, te održava temperaturu tela dok plivaju u dubljim i hladnijim vodama. Takođe, pošto plivajući gutaju velike količine slane vode, višak soli iz organizma izbacuju kijanjem.

 

Foto: nextdoorzoo.com

Foto: nextdoorzoo.com

Uobičajeno je da ovi gušteri porastu do 1,5 metra u dužinu, ali se dešavalo da ronioci u ovim vodama naiđu i na primerke dugačke 2 i više metra, dok im ukupna težina ne prelazi 1,5 kilograma. Mužjaci su znatno i upadljivo krupniji od ženki.

 

Foto: diveindiaoutbound.com

Foto: diveindiaoutbound.com

Morske iguane ne mogu disati pod vodom jer nemaju škrge, ali je zato gotovo neverovatno da dah mogu zadržati preko 40 minuta, bez potrebe da izrone na površinu.

 

Foto: galapagosconservation.org.uk

Foto: galapagosconservation.org.uk

Pretežno se hrane morskim travama i algama, s tim što mladunci jedu alge koje isplivavaju prilikom oseke, a odrasle jedinke rone dublje u hladnu vodu, pa jedu morske trave na dubini od čak 2,7 metra.

 

Foto: zabavnik.club

Foto: zabavnik.club

Zbog svog spoljašnjeg izgleda koji deluje prilično odbojno, ljudima koji nisu upućeni zbog kandži i oštrevilice deluju kao mesožderi, ali to zapravo nisu.

 

Foto: yandex.by

Foto: yandex.by

Tokom sezone parenja, kako bi impresionirali ženku, mužjaci menjaju boje svoje kože od plavo želenih tonova, pa sve do žarko crvenih i ružičastih, pa zato ponekad izgledaju kao pokretne duge!

 

Foto: newscientist.com

Foto: newscientist.com

Prirodni neprijatelj morske iguane je svakako čovek, ali im muku zadaju i lokalni psi i mačke, koji ih neretko napadaju.

 

Foto: naturalista.mx

Foto: naturalista.mx

Najveći primerci ove vrste žive na ostrvima Izabela (Isabela) i Fernandina (Fernandina), što ne začuđava, jer su na ovim ostrvima i najbrojnije kolonije.

 

Foto: chrismccann.com

Foto: chrismccann.com

Za vreme klimatskih promena, kada hrane ima manje, kada je na snazi „El Nino“ efekat, morske iguane imaju jednu sposobnost koje nauka ne ume da objasni. Dakle, one su u stanju da skupe svoje telo i da se smanje za čak 20%, kako bi se prilagodile novonastalim okolnostima. Nauka je fascinirana i bez odgovora.

Naslovna fotografija: Reddit