U redu ka Suncu stoji kao druga, odmah posle Merkura. Jedina je „dama“ u Sunčevom sistemu, koja nosi ime po rimskoj boginji ljubavi i lepote. 1969. godine, kada je američki predsednik Džimi Karter ugledao Veneru na noćnom nebu, bio je ubeđen da je video ustvari „NLO“ (neidentifikovani leteći objekat). Istina, nakon Sunca i Meseca, ova planeta je najsjajniji objekat na horizontu, a sjajnija je i od svih zvezda. Evo šta je još Venera.
Posmatrajući sjajne vrhove planina na Veneri, naučnici su došli do zaključka da i na ovoj planeti pada sneg, ali od metala! Naime, to su čestice olova i bizmuta. Po rečima naučnika, do ove pojave dolazi jer je Venera toplija od Zemlje, pa čestice izbačene iz ondašnjih vulkana podležu kondenzaciji u gornjim slojevima atmosfere, te padaju na tlo.
(Foto: www.pinterest.com)
Površinska gravitacija Venere, sa neki odstupanjima, vrlo je slična Zemljinoj sili teže. (Foto: www.engineeringtoolbox.com)
Sa Zemlje se, golim okom, bez teleskopa može uočiti još 4 planete, pored Venere, a to su: Merkur, Mars, Jupiter i Saturn. (Foto: www.universetoday.com)
Zbog gustine atmosfere na Veneri, glas kojim bismo govorili zvučao bi dublje nego na Zemlji. (Foto: www.entnet.org)
Kosmonauti tadašnje Sovjetske države, spustili su na površinu Venere 1970. godine svemirsku letelicu, poslatu da ispita uslove koji vladaju na Veneri. Ovo se smatra prvim spuštanjem svemirske letelice na površinu neke druge planete i ujedno prvo odašiljanje podataka sa drugog nebeskog tela na Zemlju. (Foto: www.youtube.com)
Prva komšinica planete Zemlje ima najviše vulkana na svojoj površini. Po nekim tvrdnjama astronoma, to je planeta sa 1.600 vulkanskih grotla. (Foto: pics-about-space.com)
Srednja temperatura na površini planete je 467 stepena Celzijusovih. Ovako visoka temperatura, pored blizine Sunca, objašnjava se i efektom staklene bašte, jer većinu atmosfere čini prozračni ugljen dioksid, te izuzetno apsorbuje infracrveno zračenje. Razlika između dnevne i noćne temperature je prilično mala. (Foto: m.teachastronomy.com)
Kuriozitet vezan za Veneru je taj da se ona jedina u solarnom sistemu rotira u suprotnom pravcu od svih ostalih planeta. Jednostavnije objašnjeno, posmatrano sa njene površine, Sunce izlazi na zapadu, a zalazi na istoku. (Foto: www.infobarrel.com)
Možemo reći da je na Veneri prilično vetrovito, ako znamo da brzina kojom duvaju vetrovi dostiže 724 km/h. (Foto: www.sci-news.com)
Pritisak na „drugom kamenu od Sunca“ je ogroman. Neki proračuni kažu da je na pojedinim mestima čak 90 puta jači nego što je u morskim dubinama na Zemlji.
(Foto: www.freedomfromlimitingbeliefs.com)
Uvodna fotografija: wallpapercave.com