Putovanje na daleki i ledeni Grenland, može vam doneti nezaboravne uspomene na gotovo nestvarnu prirodu i sveukupno okruženje koje podseća na scenografiju nekog filma. Na tom putovanju, srešćete i njih. I mada ih ceo svet poznaje kao Eskime, oni smatraju uvredom kada ih neko tako nazove. Za sebe kažu da su Inuiti (Inuk, jednina, znači – čovek). Žive jednostavno, plaše se da ih Kalupiluk ne odvuče u ledene dubine i opstaju uprkos hirovima severne ledene prirode i to sa osmehom na licu.
Foto: geografijagimnazijakgsasa.blogspot.rs
Naziv -Eskim- smatraju uvredom jer prevod indijanske reči -esquimantjik- znači „oni koji jedu sirovo meso“.
Foto: twitter.com
Turisti koji posete Grenland, imaju prilike da kao suvenir kupe i ponesu sa sobom rukotvorine Inuita. Najpoznatija je mala izrezbarena statua po imenu -tupilak-. Prema legendi, tupilak se rezbari u kosti i ima moć da štiti od neprijatelja onog ko ju je izrezbario.
Foto: thinglink.com
Opisuju se kao narod mongolske rase, onižeg rasta, žućkasto smeđe boje kože, širokog okruglog lica i izrazito crne kose. Mada postoje i Inuiti plave kose i očiju, za njih se smatra da vuku korene od nordijskih naroda koji su naseljavali i ove predele pre više vekova.
Foto: reddit.com
Imaju naglašeno bogatu narodnu književnost, koja obiluje mitovima i narodnim pripovetkama o odnosima među ljudima i o ljudima koji su se susretali sa natprirodnim silama i mitskim bićima.
Foto: firstpeoplesofcanada.com
Žive u manjim grupama koje se zovu bande. Zajednice su im iznenađujuće uređene i funkcionalne, pa se u okviru njih jasno dele muška i ženska zaduženja. Svaki vođa bira se na osnovu svoje sposobnosti da obezbedi hranu, ali i da zadrži svoju bandu na okupu i sigurnu.
Foto: imgrum.org
Pravi eskimski poljubac nema puno veze sa zabludom koja kaže da oni trljaju noseve jedni o druge. Istina je da oni međusobno njuše kosu i obraze, što se smatra izuzetno intimnim činom, koji nazivaju -kunik- i ne praktikuju ga u javnosti.
Foto: pinterest.com
Sposobni su lovci, pa će vam na svojoj skromnoj trpezi ponuditi meso severnoameričkog jelena, korskog konja, foke, narvala, kao i različite vrste sitnijih riba i ptica. Ulov pripremaju na razne načine, između ostalog, kuvanjem, sušenjem, ili zakopavanjem dok ne dođe do prirodne fermentacije. Nije iznenađenje ako za večeru imaju i meso polarnog belog medveda. Ima i hrane koju konzumiraju isključivo sirovu, a to je bela riba i nju smatraju posebnim specijalitetom.
Foto: peshkupauje.com
Inuiti su, bez obzira na izraženo jednoličnu ishranu baziranu na mesu, jedan od najzdravijih naroda na svetu. Njihov način ishrane, kao i efekat koji ta hrana ima na njihov organizam godinama unazad je predmet naučnog istraživanja a često se naziva i -paradoks Inuita-.
Foto: pinterest.com
Prosečan životni vek pripadnika ovog naroda je oko 70 godina, što iznenađuje, ako uzmemo u obzir surove uslove života koji su prinuđeni da vode.
Foto: cafef.vn
Pokazali su se i kao prilično inovativni graditelji, pronašavši idealno rešenje kako da se zaštite od zime kakvu je teško zamisliti. Pošto nemaju na raspolaganju ciglu, malter, armaturu niti drvo, iskoristili su ono što im je priroda dala – sneg. Najpre su napravili čvrste blokove od snega i leda postojane na niskim temperaturama a onda su ih poređali tako, da su dobili karakterističnu građevinu oblika kupole, koju svet poznaje kao iglo. Nasuprot verovanjima, pokazali su se kao veoma udobna skloništa i prilično topla, jer je poznato da sneg ima velike izolacione sposobnosti.
Naslovna fotografija: AboriginalCanada.ca