Nećemo pogrešiti ako je opišemo kao jednog od najplodonosnijih vlastodržaca, ikada. Od male Sofije, na koju se nije polagalo baš mnogo nade da će biti korisna po blagostanje svoje porodice, pa do Katarine Velike, koju je upoznao ceo svet. Carica severne ledene Rusije, koja ju je upamtila kao harizmatičnu prosvetiteljku. Potpuno atipična vladarka, čvrstog stava i velikih državničkih sposobnosti, član vaskolike vladarske dinastije Romanov. To je ono što ceo svet zna o njoj, a evo šta malo ko zna o životu carice, žene, majke, jedne obične Sofije, jedne svakodnevne Katarine.
Bila je ženski vladar sa najdužim vladarskim stažom od ukupno 34 godine. Njeno puno ime bilo je Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt Cerbst (Sophie Friederike Auguste von Anhalt – Zerbst). Rođena je 21. aprila 1729. godine, u malom mestu po imenu Štetin u tadašnjoj Pruskoj, a današnjoj Poljskoj.
U detinjstvu je nosila nadimak “Smokvica” (Fighen). Sebe je doživljavala kao filozofa koji sedi na tronu. Smatrala se izuzetno obrazovanom ženom svoga doba, a i vrlo rado je upražnjavala razgovore i pismene prepiske sa nekim od najumnijih ljudi svog vremena, kao što su bili francuski prosvetitelj Volter (Voltaire) i takođe francuski pisac i filozof Didro (Diderot).
Od četvoro dece, koliko ih je dobila u periodu svog carevanja, troje se smatra -nelegitimnim-, a za prvog sina Pavla se takođe nagađa da ga nije dobila sa svojim supružnikom Petrom III, već sa ljubavnikom Sergejem Saltikovim. Drugog sina Alekseja, dobila je dok je održavala intenzivnu vezu sa Grigorijem Orlovim. Prvu ćerku Anu Petrovu rodila je dok je bila u kontaktu sa Stanislavom Ponjatovskim, a drugu, Jelisavetu Tjomkinu sa Grigorijem Potemkinom, za koga se veruje da je sa njim ostvarila i tajni brak.
Nakon što je, sa samo 14 godina, stigla na ruski carski dvor, više nikada nije napustila Rusiju, bar tako tvrde zvanični podaci. Ima izvora, prema kojima je zauvek ostala prikovana za svoju novu domovinu, iz straha da će joj neko uzurpirati tron. Želju da bude sveprisutna u Rusiji i da uživa u svetskoj umetnosti, pomirila je, tako što je napravila repliku svetskog umetničkog blaga pred svojim pragom, u Zimskom dvorcu, koji svet danas poznaje kao jedan od najlepših i najbogatijih muzeja sveta, čuveni Ermitaž.
Multitalentovana kakva je bila, bavila se i muzikom, te je pisala libreta za opere i koncerte, prema kojima su se izvodili i baleti. Neverovatan podatak kaže da je bila prilično nagluva, toliko da su na svečanostima morali da joj daju znak kada treba da tapše.
Grandiozna Rusija ju je u svoju istoriju upisala zlatnim slovima kao začetnika sveobuhvatnih reformi, koje su omogućile promenu pogleda sveta na ovu specifičnu zemlju. Carica Katarina Velika bila je jedan od najvećih pokrovitelja umetnosti svog doba. Carska biblioteka je u njeno vreme obogaćena sa čak 38.000 novih primeraka.
Na početku svog braka, ubeležila je u svoj lični dnevnik: “Volela bih svog muža, samo kada bi on to želeo, ili mogao da bude i u najmanjoj meri vredan ljubavi. Ali već prvih dana braka stekla sam duboku odbojnost prema njemu. Rekla sam sebi: ako budeš volela ovog čoveka bićeš najjadnije stvorenje na zemlji”.
“Majka Domovine”, kako su je još zvali, krunisana je u svojoj 33-oj godini, kada je proglašena jedinom i apsolutnom vladarkom zemlje. Ali bez obzira na sve, njena vladavina se opisuje kao prosvećeni apsolutizam.
Jedan od pikantnih podataka iz njenog privatnog života kaže da je ona imala jednu dvorsku damu, groficu, čija je jedina obaveza bila da “isprobava” potencijalne buduće ljubavnike velike carice, kako bi se uverila da su sposobni da joj pruže zadovoljstvo. Takođe, postojao je i lekar koji je te muškarce pregledao, kako bi ustanovio da nemaju neku polnu bolest.
Upokojila se 17. novembra 1796. godine i bila je iskreno ožaljena od strane naroda kojim je vladala više od tri decenije. Postojale su brojne glasine, koje su plasirali njeni oponenti, da je umrla nedolično, u toaletu, ali istina je da je umrla u miru, u svojoj postelji, od posledica moždanog udara. Iako su je za života oslovljavali kao Katarinu “Veliku”, odbijala je to i imala je običaj da kaže: “Ostavljam budućim naraštajima da nepristrasno procene moje delo”. Umrla je, kako se navodi, zadovoljna sa svim što je postigla i nezadovoljna sa onim što nije stigla da uradi.
Naslovna fotografija: AlixofHesse – DeviantArt