Morž je jedan od najboljih primera kako robusan izgled, na prvi pogled, može da zavara, jer se ispod spoljašnjosti, koja ne deluje ni najmanje naivno, krije ustvari pravo intuitivno, sposobno i kreativno čudo. Ovi čudesni stanovnici ledenih voda su veoma druželjubiva stvorenja sa naglašeno razvijenim vidom komunikacije. Iako nezgrapni na kopnu, pravi su virtuozi u vodi, a posebno kad je ronjenje u pitanju, jer se spuštaju čak i do 90 metara dubine, gde mogu da ostanu punih pola sata. Ako ostanete sa nama, u nastavku ćete saznati gotovo neverovatne stvari o ovim predivnim stvorenjima o kojima se generalno malo zna.
Zbog naglog topljenja leda, populacije morževa trpe znatne gubitke svog prirodnog staništa. Zbog ovoga su američke vlasti donele uredbu u septembru 2009. godine, po kojoj je morž uvršćen na spisak ugroženih životinjskih vrsta. Arktički i atlantski morževi su u potpunosti istrebljeni iz Kanade.
Foto: sofunjean.pixnet.net
Iako ih je teško prebrojati, pretpostavlja se da postoji oko 200.000 pacifičkih morževa, koji leta uglavnom provode severno od Beringovog moreuza u Čukotskom moru, kraj obala istočnog Sibira, dok zimu provode u Beringovom moru, kod severnih delova Kamčatke. Pacifički morževi su prepoznatljivi po dužim kljovama i manjim nosevima.
Foto: wallpapernarium.blogspot.com
Ove kolosalne životinje koriste plutajuće sante leda, kako bi na njima odmarali, porađali i odgajali svoje mlade, kao i za zaštitu od predatora. Kao posledica klimatskih promena, pre nekoliko godina otkriveno je oko 200 mrtvih morževa na obalama severozapadne Aljaske.
Foto: Travel For Wildlife
Svakog leta, obale ostrva po imenu Raund Ajlend (Round Island), na jugozapadu Aljaske preplavi preko 12.000 lenjih mužjaka, koji posećuju ovo mesto isključivo radi plandovanja. Pristižu u grupama i odmah po dolasku pronalaze svoje mesto na kome odmaraju i spavaju i po nekoliko dana. Leže zbijeni jedni uz druge dok ne dođe vreme za jelo. Tada love u obližnjem moru, nakon čega se vraćaju na još jednu partiju odmora. Dok oni punim plućima tako uživaju u svom bezbrižnom momačkom životu, ženke ostaju sa mladima, nekoliko stotina kilometara severnije.
Po mnogo čemu jedinstveni, smatraju se veoma osetljivim na sve agresivnije promene klime i okruženja. Severnim narodima, koji su još poznati i kao Eskimi, morževi predstavljaju značajan segment života u kulturološkom, pa i svakodnevnom smislu.
Foto: rus-arc.ru
Oglađavaju se roktanjem, koje, kako je zabeležio jedan polarni istraživač tokom XIX veka, najviše podseća na kombinaciju „mukanja krave i dubokog laveža mastifa“.
Foto: kanhangadvartha.com
Morževi mogu da teže čak i više od jedne tone, a nije retkost da porastu oko 3 metara u dužinu. Novorođenče bude uglavnom teško oko 45 kilograma, dugo oko metar i odmah po rođenju je sposobno da pliva, a prosečan životni vek iznosi oko 40 godina.
Foto: ribalych.ru
Pored kljova i zdepastog tela, karakteristični su i po brkovima, koji su ustvari čvrste žućkaste čekinje, koje mogu biti debele i poput prstiju. Pomoću njih, morževi opipavaju i raspoznaju predmete, koji mogu biti manji od dugmeta sa košulje i bez muke detektuju školjke ukopane u morskom dnu.
Foto: alriyadh.com
U prilog tvrdnji da su ovo izuzetno kompleksna bića, govori i podatak da su veliki sluhisti i veoma muzikalni. Upravo na ovu osobinu, oslanjaju se mužjaci prilikom udvaranja, kada bukvalno pevaju, ispuštajući najraznovrsnije zvuke, koji podsećaju na čitav jedan raspevani orkestar, sa sve kastanjetama, bubnjevima i zvonima.
Lov na morževe danas je dopušten samo Eskimima, koji se na njih oslanjaju kada su u pitanju hrana, odeća i raznovrsne alatke, ali i oni moraju da se pridržavaju odredbi i uslova koji se tiču pravila o lovu na morževe.
Naslovna fotografija: | WWF