Svet ga je upamtio kao ledenog stratega. Kontraverznu, intuitivnu i snažnu ličnost. Kada je njegova prva supruga Ekaterina Svanidze umrla nakon samo 3 godine braka, na njenoj sahrani, Staljin je izjavio da su zajedno sa njim umrla i sva njegova topla osećanja prema drugim ljudima, jer je samo ona umela da mu zagreje srce. Čini se da je bio iskren, jer godinama kasnije, nije ni prstom mrdnuo kada su mu Nemci tražili u zamenu, da oslobode njegovog sina Jakova, a da im on preda jednog visokog nemačkog oficira, on je potpuno hladno rekao: „Ja nemam sina po imenu Jakov“. Iako ga je njegov narod voleo, upamtio ga je po velikoj okrutnosti. Josif Visarionovič Džugašvili Staljin.
Rođen je u Gruziji, u malom mestu po imenu Didi Lilo, blizu grada Gori, kao sin obućara Visariona Džugašvilija i služavke Ekaterine Geladze. Njihovo troje dece je umrlo vrlo mlado, pa je Staljin ostao jedino dete u porodici.
Od najranijeg detinjstva se susretao sa teškim životom. Često kritikovan iz raznih razloga, sa 7 godina je oboleo od velikih boginja, koje su mu ostavile lice u ožiljcima i blago deformisanu ruku.
Bez obzira na sve, bio je dečak nesalomivog duha i velike harizme. Pokazivao je veliku strast prema veličini koju je želeo da postigne i entuzijazam da dobije mesto koje je smatrao da mu pripada u životu. Kritike ga nikada nisu zaustavile.
Njegov otac obućar bio je i alkoholičar, koji je tukao njega i majku kada bi došao pijan kući. Jedan od Staljinovih prijatelja iz detinjstva, Josif Iremašvili je zapisao: „Te nezaslužene i strahotne batine učinile su da dečak postane težak i snažan kao i njegov otac“.
Istinski je verovao u strahovladu i teror, kao način vođenja države. U njegovo doba, tajna policija je proširila moć tako, da su milioni ljudi prinudno oterani u radne logore.
Bio je opsednut samim sobom. Nakon preuzimanja vlasti posle Lenjinove smrti, naložio je da se nekoliko gradova širom zemlje imenuje po njemu.
Foto: liveinternet.ru
Privatno je bio veliki poštovalac umetnosti i književnosti, a u muzici je posebno uživao.
Foto: compartiendomiopinion.com
Nakon naglog pogoršanja zdravstvenog stanja umro je 05. marta 1953. godine. Smrt ga je sačekala u kabinetu, za radnim stolom. Podaci kažu da je njegova sekretarica neko vreme mislila da je zadremao za stolom, pre nego što je shvatila da nije više živ.
Od trenutka kada je postao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije 1922. godine, pa do preuzimanja potpune vlasti prošlo je samo 2 godine. Samo što je preuzeo vlast, naterao je mnoge moćne ljude da hitno potraže egzil u zemljama Evrope i Amerike.
Posle smrti prve žene, jedino sa kim je bio blizak neko vreme bila je njegova ćerka Svetlana, ali je ona emigrirala iz Sovjetskog Saveza 1967. godine.
Naslovna fotografija: Sirohame