Kada je irski književnik Abraham „Brem“ Stoker (Abraham Stoker) otišao na sastanak sa mađarskim orijentalistom Vamberijem, verovatno nije imao pojma da će pronaći inspiraciju za najpoznatijeg vampira i jednog od najpoznatijih strašnih fiktivnih književnih likova. Iako nikada nije posetio Rumuniju, odlučio je da većni dom grofa Drakule bude zamak po imenu „Bran“, koji je u svetu poznatiji kao „Drakulin zamak“, jedna od najvećih svetskih atrakcija.
Foto: worldfortravel.com
U moru nagađanja kako se uopšte rodila ideja o zlosrećnom plemiću, prokletom da živi večito, postoji zanimljiva teza koja kaže da je Drakula nastao kao posledica noćne more, koju je imao pisac. Probudivši se iz lošeg sna, Stoker je došao na ideju da napiše priču o večitom vampire koji se budi.
Foto: megascena.hr
U vrtlogu piščeve fikcije i lokacije koja i dan danas postoji, dolazimo do istorijske ličnosti, koja je poslužila kao materijalizacija lika grofa Drakule. Bio je to Vlad III Cepeš, knez i vlaški vojvoda, koji je, kao i ostali članovi njegove porodice pripadao redu Zmaja, hrišćanskom pokretu koji se zavetovao da će braniti veru od najezde Osmanlija. Ostao je upamćen kao enormno surov ratnik, koji je svoje neprijatelje žive nabijao na kolac i dodatno ih mučio. Pominje se i kao Vlad Drakulea i nedvosmisleno je on temelj lika krvoželjnog grofa.
Foto: housebeautiful.com
Stoker je opisao zamak u romanu, koji, iako nikada nije posetio Rumuniju, neodoljivo podseća na zamak “Bran”, smešten u blizini rumunskog mesta Brašova. Čelnici zamka iskoristili su roman da od ovog mesta naprave jedan od najvećih turističkih marketinških mamaca za ljude iz celog sveta. Istorijski gledano, ne postoji ni jedan dokaz da je noga Vlada Cepeša ikada kročila u ovaj zamak, a ni samo ime građevine Stoker ne pominje u romanu.
Foto: visit-transylvania.us
Fascinantan podatak kaže da Brem Stoker nikada nije posetio Transilvniju. Istraživao je o zemlji na najbolji način na koji je mogao, čitao razne putopise i tako stvorio realan osećaj čitaocu, da poznaje Transilvaniju kao svoj džep. Radi verodostojnosti, u opisima je koristio sadržaje putopisa, pa je navodio i redove vožnje kao i trase vozova, imena hotela i slično.
Foto: youtube.com
Pre nego “Drakula”, delo je trebalo da se zove “Nemrtvi”, međutim od toga je odustao, jer je želeo što atraktivniji naziv za svoj roman.
Foto: musicwithoutwords.com
Kuriozitet je, da je “Drakula”, postao planetarno popularan tek u XX veku, a da je do tada prodaja, kao i interesovanje za ovo štivo bilo prilično traljavo.
Foto: maanvlek.com
Udruženje pisaca horor romana, svake godine organizuje dodelu nagrade pod imenom “Brem Stoker”, upravo u čast poznatog pisca. Ovu laskavu, ali po malo i čudnovatu nagradu dobijaju najbolji predstavnici iz žanra horora.
Foto: theredlist.com
Film iz 1922. godine, pod nazivom “Nosferatu – simfonija užasa”, režiser Fridrih Vilhelm Murnau (Friedrich Wilhelm Murnau), snimio je po uzoru na Stokerovog “Drakulu”, iako nije izdato pravo na ekranizaciju. Iako je izmenio imena likova, sličnost sa romanom je bila previše upadljiva, na šta se otvoreno pobunila piščeva supruga, koja je izvela režisera na sud. Presuda je naložila spaljivanje svih kopija filma, ali na sreću, jedna je uspela da preživi.
Foto: MojTV.net
Sudbina prelepe Lusi Vestenra, takođe je inspirisana stvarnim likom. Nakon smrti supruge engleskog pesnika i slikara, Dantea Gabrijela Rosetija (Dante Gabriel Rossetti), dao je da je sahrane sa dnevnikom njegovih ljubavnih pesama, koji je nakon napada ludila usled konzumacije droge i alkohola, tražio da se izvadi iz kovčega, što je i učinjeno. Stoker je saznao za ovaj slučaj i odlučio da sličnu, ali nešto drugačiju sudbinu doživi i Lusi, žrtva Drakulinih noćnih poseta.
Foto: Bran Castle
Originalno ime Drakule u romanu bilo je “grof Vampir”. Samo osam dana pre nego što je objavljen roman, Stoker je prikazao pozorišnu predstavu, čiji je scenario napravio po svom književnom delu.
Naslovna fotografija: Pinterest