Egipatske piramide, Kineski zid, rimski Koloseum, indijski Tadž Mahal… Mogli bismo do u nedogled da nabrajamo građevine koje nakon hiljada godina od kako su ih vredni neimari podigli nastavljaju da zbinjuju i fasciniraju moderan svet. Međutim, da današnjica ne ostane dužna prošlosti, svedoci smo postojanja oblakodera „Burdž Kalifa“ koji para nebo Dubaija, neverovatne Huverove brane ili singapurskog hotela, na čijem vrhu se nalazi megalomanski bazen koji se stapa sa nebom na čak 200 metara visine… U produžetku je lista od 10 fantastičnih objekata koje je, vremenom, gradila ljudska ruka.
Foto: Youtube
Džinovski Buda.
Lešan, gradić smešten u srcu mistične i tradicionalne Kine, mesto je na kome se nalazi najveća statua Bude isklesane u kamenu. Statua je stara oko 1.200 godina, a njeno klesanje u brdu Lingjun, u VIII veku, trajalo je skoro 90 godina. Legenda kaže da je namena ovog kolosa bila da štiti brodove od učestalih nesreća u brzim vodama ovog regiona. Statua je visoka 70 metara i u fazi je restauracije, jer joj zbog izloženosti vremenskim neprilikama kao što su jaka erozija i kisele kiše, konstantno nanose štetu.
Foto: Youtube
Rimski Koloseum.
Flavijev amfiteatar, kako se još naziva jedno od 7 svetskih čuda a i jedna od svetskih građevina koja se najbrže prepoznaje, najveći je amfiteatar ikada izgrađen. Polednje borbe u rimskoj arena održane su tokom V i VI veka, a trpeo je propadanje i skrnavljenje sve dok ga papa Benedikt XIV nije proglasio svetim mestom, 1780. godine.
Foto: aaeblog.org
Aja Sofija.
Pravoslavna crkva koju je izgradio rimski car Teodosije II, nakon pada Carigrada 1204. godine, postaje katolička crkva sve do 1261. godine, kada ponovo postaje pravoslavna. Međutim, nakon ponovnog osvajanja Carigrada 1453. godine, sultan Mehmed Osvajač, nalaže da se crkva pretvori u velelepnu džamiju. Zvona su uklonjena, a takođe i 15 metara visoki srebrni ikonostas, dok su ikone i freske prekrivene slojem maltera, na kome su urađeni murali, karakteristični za islam. Naknadno su podignuta i 4 minareta. Mustafa Kemal paša Ataturk, začetnik modern turske države, doneo je odluku da se Aja Sofija pretvori u muzej, 1935. godine.
Foto: rabbithole2.com
Egipatske piramide.
Od svih građevina, koje je čovek sagradio svojom rukom, od kako je sveta i veka, one su najmoćniji i najdugovečniji primer graditeljstva i civilizacije. Svojom visinom, načinom gradnje, koja je do današnjih dana ostala jedna od najvećih svetskih misterija, kao i namenom, piramide slobodno možemo opisati, kratko i jasno, kao čudo.
Foto: Wikiwand
Vinčesterska katedrala.
Grofovija Hempšir (Hampshire), sa juga Engleske, krije u sebi jednu od najlepših i svakako najgrandioznijih katedrala na svetu, poznatu Vinčestersku katedralu. Jedina na svetu ima dijatonički prsten od čak 14 zvona, od kojih je najteže skoro 2 tone. Posvećena je apostolima Petru i Pavlu, kao i Svetom Svitinu. Radovi na izgradnji ovog velelepnog zdanja započeli su 1079. godine, a specifična je upravo po načinu gradnje i idejnim rešenjima vezanim za tavanicu I lukove koji je nose.
Foto: Aguanomics.com
Nilometri.
Ovo je naziv za prostorije, čija je namena bila merenje nivoa vode reke Nil, kao i za odvod viška vode do zemljišta, koje se na taj način navodnjavalo. Za Stare Egipćane, visok nivo reke, značio je berićetnu godinu. S početka, podaci o vodotoku su se pribavljali sa oznaka na samoj obali, a vremenom, izgrađene su prostorije koje podsećaju na bunare, sa sve stepenicama, stubovima, odvodima i adekvatnim oznakama. Postoje nilometri koji su uz manje obnavljanje preživeli do današnjih dana i koji su stari preko 1.000 godina.
Foto: mentalfloss.com
“Empire State Building”
Njujorški oblakoder, visok 443 metra, bez obzira što je sazidan davne 1931. godine i dan danas je jedno od obeležja ove svetske metropole, čija je, ujedno i najviša zgrada. Ime je dobila po nadimku države Njujork (Empire State), a od kako je sazidana 1931. godine, pa naredne 4 decenije, sve do 1972. godine, bila je i najviša zgrada na svetu.
Foto: amusingplanet.com
Kapija protiv poplava u Holandiji.
Ako uzmemo u obzir podatak, koji kaže da je čak 1/5 tla Holandije ispod nivoa mora, a da ukupno polovina ove zemlje ima nadmorsku visinu od jednog metra, jasno je da je pitanje odbrane od eventualnih poplava ili plimnih talasa krucijalno za opstanak zemlje lala i vetrenjača. “Maeslantkering” je ime gigantske pokretne kapije, čiji se masivni zidovi i moćna rešetkasta struktura aktiviraju kada se očekuju talasi od 3 metra pa na više. Od 1997. godine kada je sagrađena ova mega struktura, samo jednom je imala priliku da se dokaže i to prilikom oluje iz 2007. godine kada je spasila ceo region od sigurnog potapanja.
Foto: muralswallpaper.co.uk
Londonski “kiseli krastavčić”.
Centar jedne od najstarijih i najlepših evropskih prestonica krasi stakleni neboder, oko 180 metara visok. “30 St Mary Axe”, kako se zaista zove, a od koga je vrlo moguće da će vam se zavrteti u glavi, predstavlja impozantnu i glatku strukturu objekta, u kome se ogleda nebo. Meštani engleske prestonice ovu kulu, zbog svog nesvakidašnjeg oblika, zovu “Gerkhin”, što u prevodu znači –kiseli krastavčić-.
Foto: tt-group.net
Hram Vasilija Blaženog u Moskvi.
Velelepni moskovski hram sa prepoznatljivim šarenim kupolama jedna je od najvećih bogomolja na svetu. Ova crkva bajkovitog izgleda u narodu se još zove i Ognjeni žbun i Kameni cvet. Hram je preživeo Napoleonov pokušaj spaljivanja ali i boljševičko razaranje tokom Oktobarske revolucije. Podignut je po naređenju cara Ivana Groznog, a ime dobila po moskovskom čudotvorcu Vasiliju Blaženom, koga se i sam car pribojavao, te je i on nosio kovčeg, kada se Vasilije upokojio.
Naslovna fotografija: www.wallpapersxl.com