U bogatoj verskoj i duhovnoj istorijskoj riznici srpskog naroda, stoji jedno posebno ime. Iako se Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, 2003. godine protivio kanonizaciji, smatrajući da je pušenje preveliki porok i da bi bio mrlja, vladika Nikolaj Velimirović ipak je kanonizovan. Rođen davne 1880. godine, podelio je narod na one koji ga poštuju i one koji smatraju da ni izbliza nije bio kadar da postane svetac. Bilo kako bilo, kao i na sva ostala pitanja i na ovo će vreme dati najbolji odgovor, ali nemoguće je sporiti da je bio mudar čovek, daleko ispred vremena u kome je živeo. Iako pripada prošlosti, njegove reči utisnute su daleko u budućnost.
“Ako se i ne vide krtice koje riju, vide se krtičnjaci koje ostavljaju za sobom”.
“Posmatraj sebe svako jutro kao novorođeno čudo i nikada nećeš osetiti starost”.
“Jedna usamljena kap na suvom kamenu zasigurno ima drugačiju filozofiju od kapi vode usred okeana”.
“Nisu nam dobri ni učitelji, a još manje prijatelji, oni ljudi koji nam čine sve i samo ono što je po našoj volji”.
“Lako je naučiti životinju. Lako je naučiti i prostaka. Ali je zato teško naučiti onoga, koji je, nenaučen, već postao učitelj drugim ljudima”.
“Strast isto kao i voda, može se upotrebiti podjednako i za pokretanje električne vodenice, ali i da se pokrene potop sveta”.
“Ko se nikad nije uplašio samog sebe, taj ne zna šta je istinski strah”.
“Svako ratuje. Ali ni približno zbog mržnje prema drugome, koliko iz ljubavi prema sebi”.
“Blago onima koji su se mnogo razočarali, ali koji i pored toga nisu izgubili sposobnost da se opet očaraju”.
“Misli, koje se po nebu ne prošetaju, ostaju kržljave i nedovršene”.
Naslovna fotografija: PublicFigure