Pandora. Žena na koju je grčka mitologija svalila krivicu prisustva zla na planeti. Mada, Pandoru možemo tumačiti možda, između ostalog i kao metaforu ženske radoznalosti. Šta se krije u kutiji? Večito pitanje. Zevs, vrhovni bog Olimpa, odlučio je da, u vidu žene, pošalje kaznu Prometeju, koji mu je ukrao vatru i dao je ljudima. Da li je uspeo u svojoj nameri?
Smatra se suprugom titana Epimeteja (Prometejevog brata). U slobodnijem prevodu, Epimetej označava onog koji promišlja naknadno, što ukazuje na njegovu ulogu u antičkim mitovima. (Foto: commons.wikimedia.org)
Deleći životinjama dobre osobine, kada je na red došao čovek, Epimetej je shvatio da ni jedna dobra osobina nije preostala za ljude. Tada se umešao Prometej, koji je, želevši da čoveka učini superiornijim od životinja, odlučio da od vrhovnog boga Zevsa ukrade vatru. (Foto: www.nonfiction.fr)
Ime Pandora, prevedeno sa grčkog jezika, znači „svime obdarena“. Ime je, praktično, složenica od dve reči: pan – sve i doron – dar. (Foto: www.joeylowenstein.com)
Pandoru je stvaralo i darivalo 10 bogova i to: Hefest (bog vatre i Zevsov sin), podario joj je oblik. Atina (boginja mudrosti) ju je obukla, a Harite, odnosno Gracije, su je okitile nakitom. Afrodita (boginja plodnosti i ljubavi) darivala ju je velikom lepotom. Apolon (bog muzike i medicine) obogatio ju je muzičkim talentom i isceliteljskim moćima. Demetra (boginja žita) dala joj je znanja o povrtarstvu. Posejdon (bog mora i zemljotresa) darivao ju je nemogućnošću da se udavi. Hermes (bog trgovine i prorocanja) učinio ju je hrabrom, lukavom i pronicljivom. Zevs joj je podario lenjost i nemir. Hera joj je dala presudnu osobinu, a to je znatiželja. Takođe Hermes joj je poklonio čuvenu kutiju. (Foto: www.pinterest.com)
Pandorina kutija je mit, ili bolje rečeno dobra metafora, koja je u stvari pokušaj da se na najslikovitiji način objasni kako je zlo zapravo došlo na Zemlju, a ujedno i da se predstavi nada, kao ideja da zlo može da se pobedi.
(Foto: www.talesbeyondbelief.com)
Pandora, kreacija bogova, je bila otelotvorenje Zevsovog besa i kazne zbog ukradenog plamena. Zapovedio je bogovima da stvore savršenu ženu, čiji će potomci mučiti čovečanstvo, i da ne štede na darovima. (Foto: www.minervaclassics.com)
U svoj brak sa Epimetejem, Pandora je unela kutiju, kao svoj miraz. Uskoro, Herina znatiželja je navela Pandoru da otvori kutiju iz koje su izašli jad, tuga, bolesti, siromaštvo, pohlepa, prevara, prkos, zločin, očaj, ludost i glad. Videvši šta je napravila, brzo je zatvorila kutiju, u kojoj je ostala samo nada. Ubrzo je opet otvorila kutiju, pa je tako, čovečanstvo, sa svim nedaćama, dobilo i nadu. (Foto: greekgoddesses.wikia.com)
U nekim od ranijih objašnjenja ovog grčkog mita, nadenuli su joj ime Anesidora, što je opet približno, jer znači „ona koja šalje poklone“.
(Foto: www.greekmythology.com)
Ovaj mit ima nekoliko tumačenja, pa je prema jednom od tih mitova, Zevs Pandoru poslao ne kao kaznu, već kao nagradu čovečanstvu, ali njena ženska lakomislenost ju je, kako kaže tumačenje, navela da donese nesreću.
(Foto: eden-saga.com)
Mit objašnjava i trenutak kada je nada izašla iz kutije. Navodi se da je poletela poput vilinskog konjica duginih boja i da je dotakla svako mesto koje je zlo razorilo. Smatra se da od tada, zlo i nada da će ono biti pobeđeno, koračaju jedno uz drugo celim svetom, kroz vekove i da gde god je zlo, postoji i nada da će biti dobrog. (Foto: www.pinterest.com)
Naslovna fotografija: www.emaze.com