Svako od nas je kao dete bio priča za sebe. Svako je video svet iz svog ugla, svako se bojao neke svoje baba – roge i sanjao svoje snove. Bilo da smo maštali da postanemo balerine, šerifi, astronauti ili krotitelji lavova, svi smo pravili slične nestašluke. Uostalom, ko je video da se detinjstvo provodi u poslušnosti ili prikovan za stolicu?
Foto: youtube
Jedna od najslađih stvari, čini se, bila je da se dogovorimo kom komšiji ćemo pozvoniti na vrata, a zatim pobeći. Upravo to je pričinjavalo posebnu zabavu, a naročito kolektivno kikotanje od smeha dok bi ljutiti komšija vikao kroz prozor.
Foto: grabberwocky.com
Sećate li se koliko smo jedva čekali da ostanemo sami i da nam roditelji negde odu u goste? Biti sam u kući – poslastica svakog detinjstva. Pogotovo kada nam dođe neki drugar pa u dvoje biramo brojeve i zovemo ljude nasumice preko telefona sa okruglim brojčanikom. Izmišljanje smešnih reči, vicevi, smeh… Neprocenjivo.
Foto: Pinterest
Deca koja odrastaju u današnje moderno vreme, sigurno ne znaju šta znači plašiti se baba roge. To je bila zajednička imenica za sve naše strahove, jer je ona vrebala iz mraka, bila ta koju su roditelji pretili da će pozvati ako ne uradimo domaći ili ne sredimo sobu i nalazila se na svim onim mestima gde smo silno želeli da idemo, ali su ih stariji uvek smatrali opasnim za nas.
Foto: pictaram
Često smo bili upozoravani da ne izvodimo besne gliste, iako niko od nas nije imao pojma ni kakve su to gliste, gde se one nalaze, zašto su besne, niti gde to ne treba da ih izvodimo. Je l neko uopšte saznao nešto o tim glistama?
Foto: presstv.ir
Odrasli su uvek imali tušte i tma razloga zašto deca ne smeju da piju alkohol. A mi deca smo imali duplo toliko razloga da probamo. Ipak, kompromis je postignut, pili bismo sok od borovnice pretvarajući se da je crno vino, a ako nam se prohte belo vino, sok od jabuke je bio prava zamena.
Foto: poshtiger.co
Skrivanja od ljudi. Da li je moglo biti išta slađe od sedenja ispod stola ili u ormanu dok nas baka ili mama dozivaju i traže? Jedino što nije bilo slatko, to je bila „šljaga“ po guzi koju dobijemo kad se konačno oglasimo.
Foto: rumbosdigital.com
Otvaranje rođendanskih i novogodišnjih paketića. Sreća, uzbuđenje, radost, radoznalost… Koji bi istog časa isčezli kada bi shvatili da je iza šarenog papira neki komad odeće, ili, ne daj Bože, školski pribor. Eto. I to je bilo sastavni deo detinjstva.
Foto: blog.ryanair.com
Zadnje sedište auta u toku vožnje je bilo pravo jedno malo carstvo, a mi smo bili mali kraljevi, a ujedno i dvorske lude, koje su se kezile i plezile vozačima u susednim kolima. Koliko god da nas roditelji kazne posle, vredelo je pravljenja svih onih grimasa i isplaženog jezika.
Foto: Osbdata.com
Ronjenje po kadi. Kupanje kao kupanje, hm, to je bila obaveza. Međutim, sedenje i igranje sa igračkama u kadi punoj vode i sapunice, e to je bila prava avantura, ko i zadržavanje pod daha i zamišljanje da smo zaronili u morsku dubinu. Naravno, podrazumeva se da to ne bi bila ta avantura, da pola vode iz kade nije završavalo redovno na podu kupatila. Čišćenje? Pa oko toga se niko od nas nije opterećivao.
Foto: pinterest
I najzad, šta je detinjstvo, ako nije ispunjeno nestašlucima u školi? Smejanje i galamljenje na času, kašnjenje sa velikog odmora, zastupanje drugara koji upadnu u nevolju, potpisivanje po zidovima, po koji slomljeni prozor… Najzad, ništa nije došlo, a da nije prošlo.
Naslovna fotografija: Moj pedijatar