Postoje ta neka mesta, čudna, neobična, gotovo nestvarna, koja ničim ne odaju da pripadaju ovom ordinarnom svetu. Služe kao inspiracija za bajke, ka njima se kreće kada se odlučimo za odmor iz snova. Danas smo odabrali da govorimo baš o jednom takvom mestu, od koga zastaje dah, a reči gube na značaju. Nećemo baš odmah da vam otkrijemo o čemu se radi, samo ćemo vas pozvati da pođete sa nama i naglasićemo da je ovo putovanje koje ni po koju cenu ne želite da propustite.
Foto: ouest-france.fr
Mon Sen Mišel (Le Mont Saint Michel), ime je za stenovito ostrvo u kanalu Lamanš, svega 1 kilometar udaljeno od normandijske obale. Ostrvo je, osim po svom nestvarnom izgledu takođe poznato i po starom benediktanskom manastiru, koji se nalazi na samom vrhu ostrva, koje predstavlja jedan od najreprezentativnijih primera francuske srednjovekovne arhitekture.
Foto: seaandsieve.wordpress.com
Prva crkva na ostrvu sagrađena je u VIII veku, dok je ostrvo nosilo naziv „Mon Tomb“ (Mont Tombe), jer je izgledom ličilo na uzvišenje grobne humke. Legenda u koju se u ovim krajevima i te kako veruje, kaže da je 708. godine sam Sveti Arhanđeo Mihajlo posetio ostrvo i naredio ondašnjem biskupu da sagradi crkvu. Kako se biskup oglušio na želju sa nebesa, ArhanđeO Mihajlo mu je vrelim prstom utisnuo rupu u lobanji. Legenda je potkrepljena i rupavom lobanjom, koja se i dan danas čuva u tamošnjoj crkvi, za koju se veruje da je biskupova, mada ima i onih koji tvrde da lobanja potiče još iz perioda neolita.
Foto: ooo-travel.com
Poznato je da je značaj crkve u velikoj meri smanjen u doba kada je buknula Francuska revolucija, pa je opatija potpuno napuštena 1790. godine, a monasi su se vratili tek 1969. godine. U međuvremenu je je ostrvo služilo i kao zatvor, a nosilo je i potpuno ironično ime „Mon Libr“, u prevodu, „Ostrvo slobode“.
Foto: belemhotel.fr
Jedan pogled na ovo čudo dovoljan je da se konstatuje izražena feudalna hijerarhija, po kojoj je Bog, odnosno crkva na samom vrhu, a ispod koje su opatije i manastiri, zatim radnje i tamošnja uprava, a sasvim dole, izvan zidina kućice ribara i farmera.
Foto: geologycafe.com
Svega nekoliko sati vožnje od Pariza, deli nas do ovog raja na Zemlji, čiji stanovnici neretko zaspe na ostrvu, a usled oseke se probude na poluostrvu. Ovo je potpuno neverovatan grad, zamak, opatija i ostrvo i sve to u jednom.
Foto: travelfrance.tips
Više nego interesantan podatak kaže da, bez obzira što su Englezi svojevremeno pokoravali čitavu Normandiju, Mon Sen Mišel im je zbog svojih kolosalnih zidina uvek odolevao i ostajao nepokoren.
Foto: reddit.com
Ovo mesto tokom godina nije ostavilo ravnodušnu ni spektakularnu holivudsku produkciju, pa je ovo bajkovito mesto poslužilo kao inspiracija grada Minas Tirit koga se sećamo iz kultnog „Gospodara Prstenova“, a takođe i radnje filmova „Tri Musketara“ i „Čovek sa gvozdenom maskom“, vezani su za ovo neodoljivo ostrvo. Takođe, Mon Sen Mišel je poslužio i kao inspiracija za Kraljevstvo Korona, u kome je boravila čiuvena Zlatokosa.
Foto: analitis.gr
Viševekovni napadi na ostrvo, oštećenj anastala od ljudi i vremena, ali i brojne restauracije učinile su ovo mesto još specifičnijim nego što je bilo pre. X vek zapamtio je vojvodu od Normandije, koji je ostrvsku kapelu zamenio benediktanskim manastirom, spaljenim 1203. godine od strana trupa Filipa Avgusta, koji je sam pokušao da popravi štetu, gradeći na tom mestu opatiju u gotskom stilu. Njenom završetku kumovao je Šarl VI, koji je i zaslužan što je danas poznajemo kao takvu. Vrhunac propadanja opatije postignut je u doba Napoleona, koji je ovo ostrvo pretvorio u zatvor. Na svu sreću, nedugo potom, 1874. godine proglašena je nacionalnim spomenikom i započeti su radovi na detaljnoj restauraciji.
Foto: atelieraitken.org
U današnje doba, Francizi, više nego ponosni na ovo mesto, rade na tome da isprave grešku koja je napravljena još davne 1880. godine. Uvidevši tada da ostrvo privlači znatiželjnike iz celog sveta, napravljena je prirodna prevlaka i put, koji su povezali ostrvo sa obalom.
Foto: tallbridgeguy.com
Veći broj posetioca značio je automatski i veću zagađenost ali i više štete na ostrvskim relikvijama, što nikako nije moglo da se dopusti. Zato je 2006. godine počela da se pravi brana, koja ima za cilj da poveća nivo vode oko samog ostrva i time makar delimično zaštiti ovaj vredan dragulj francuske i svetske istorije.
Naslovna fotografija: Reddit