Ako mačke opišemo kao misteriozne i svojeglave, graciozne i nepredvidive, gipke i urnebesno smešne, ni malo nećemo pogrešiti. Evo 10 činjenica koje je korisno znati, kako bismo njihovu narav što bolje razumeli.
Vole da mnogo spavaju. Mogu da provedu od 12 do 16 časova u snu ili polu snu. Mačke su poznate po tome što retko kada utonu u dubok san. Većinu vremena su svesne dešavanja oko sebe, iako ostavljaju utisak da slatko snevaju.
Svaka maca u toku života može da okoti i do 100 mačića. Mačke polno sazrevaju između šestog i osmog meseca starosti, a ženke mogu nositi okot od nekoliko mužjaka istovremeno. Nakon prvog okota za koji su nezainteresovane, budi im se materinski instinct, pa prihvataju u svoje leglo i tuđe mačiće.
Drevni Egipćani su se prema mačkama odnosili sa velikim strahopoštovanjem. Lišiti života mačku u starom Egiptu smatralo se velikim zločinom, za koji je propisana smrtna kazna, čak iako je ubijena slučajno. Vlasnici mace koja je prirodno uginula, brijali su joj obrve i brkove, a nakon toga bi je mumificirirali. Postoji podatak da je mumificirano čak 300.000 mačaka.
Strah od mačaka – Ailurofobija: Mnogo ljudi ih se plaše, među njima su paradoksalno i najveće vojskovođe: Gaj Julije Cezar, Napoleon Bonaparte, Aleksandar Makedonski i italijanski diktator Benito Musolini. Zapisi kažu da je Cezar bivao potpuno sluđen u prisustvu mačke.
Čuvari Ermitaža – Maskote muzeja: O blagu muzeja Ermitaž brine 50-ak mačaka, koje su zvanično zaposlene, imaju “radne knjižice” sa fotografijama, svoj tim veterinara i smeštaj. Po tradiciji vlada stroga hijerarhija koja ih svrstava u aristokrate, srednji i niži sloj. Pored hemijskih sredstava koja pomažu u borbi protiv glodara, muzej se odlučio da nastavi tradiciju i tu dužnost poveri svojim maskotama, koje imaju i svoj dan, a to je 28. mart.
Leva ili desna šapa? Kao što i ljudi više forsiraju jednu ili drugu ruku pri radu, tako se i mace služe više jednom šapom, i to desnom u 90% slučajeva. Levom šapom se više služe obično mužjaci.
Mačka je bila i u svemiru. Svi znamo za čuvenu Lajku, ali malo ko zna za mačku francuskog porekla, pod imenom Feliset, koja je 1963. godine poslata u svemir. Na to putovanje, poslali su je sa priključenim elektrodama, radi slanja signala na Zemlju. Za razliku od Lajke, Feliset je preživela ovo vratolomno iskustvo i vratila se kući u Francusku, gde je nastavila svoj uobičajeni život kućnog ljubimca.
Papa je hteo da im presudi. Tokom španske inkvizicije, tadašnji Papa Inoćentije VIII, proglasio je mačke zlim bićima koje “šuruju sa đavolom” te su i one spaljivane i ubijane. Ovo se nije pokazalo kao pametan potez, jer je imalo za posledicu enormni rast populacije glodara koji su širili kugu.
Isti mozak kao ljudski? Područje mozga koje je zaduženo za privrženost, pamćenje i emocije, identično je kod ljudi i kod mačaka. Statistički podatak kaže da svake godine kućna mačka ostavi “ugriz ljubavi” svom vlasniku neverovatnih 40.000 puta. Smatra se da su zahvaljujući baš ovom predatoru, iščezle čak 33 životinjske vrste.
Mogu dugo bez vode. Vodeći se činjenicom da mace potiču iz pustinjskih krajeva i da su genetski predodređene da konzumiraju malo ili čak ni malo vode, one nemaju znojne žlezde, a potrebnu količinu vode dobijaju iz sirovog mesa koje jedu.
Uvodna fotografija: www.rd.com