Bogata istorija moćnog pravoslavnog giganta sa istoka, upamtila je neke od najupečatljivijih vladara, koje je ovaj naš svet iznedrio. U toj bašti vlastodržaca, bilo je onih istinski moćnih, mudrih i neustrašivih, rasipnih i sujetnih, prosvećenih i skromnih, ukorenjenih u hrišćanskoj veri, ali samo jedan je bio Grozni. Strah i trepet svoga doba, Ivan IV Vasiljevič, osvojio je i u amanet svojoj domovini ostavio Kazanj i bezgranični ledeni Sibir. Sin velikog moskovskog kneza Vasilija III i Jelene Glinske, nakon prerane smrti svojih roditelja ostao je kao osmogodišnji dečak, maltretiran i ponižavan od strane pretendenata na vlast. Istoričari smatraju da je ovaj mračan period njegovog detinjstva od njega zapravo i stvorio legendarnog Ivana Groznog, ali i jednog od najplodonosnijih vladara koga je Rusija imala.
Foto: vaseljenska.com
Po nekim naučnim krugovima, posebno onim koji vrednuju samo relevantne istorisje spise, Ivan IV Vasiljevič, smatran je jednim od najznačajnijih monarha u ruskoj istoriji. Rođen je 25. avgusta 1530. godine, u blizini Moskve, a Rusijom je vladao čak 51 godinu, što je najduži period vladavine nekog suverena u ovoj zemlji.
Postoje sve ozbiljniji dokazi koji tvrde da je zloglasna reputacija ovog vladara, samo i jedino stvar vatikanske propaganda, vođene protiv njega. Omraženosti, kojom je obavijeno lik i delo Ivana IV Vasiljeviča, doprineo je i slikar Ilja Rjepin, koji je predstavio navodno ubistvo, koje je car Ivan počinio nad svojim sinom, carevićem Ivanom.
Izaslanik tadašnjeg pape Antonio Posevino došao je u Moskvu 1581. godine, između ostalog da nagovori cara da crkvu potčini Rimu. Pošto nije uspeo, u znak odmazde, Posevino i carev veliki neprijatelj, nemački agent Hajnrih fon Štaden, papin glasonoša, pokrenuli su izmišljenu priču o neuračunljivom caru krvoloku.
Ono što je izvesno, jeste činjenica da je bio jedan od najobrazovanijih i najumnijih ljudi svog vremena. Krasilo ga je izvanredno pamćenje, a malo je poznato da je komponovao muziku. Bio je istinski vernik, koji je detaljno poznavao pravila i običaje crkvene službe, pa je sam napisao nekoliko crkvenih himni. Dok je on vladao Rusijom, broj stanovnika je uvećan za polovinu.
Nadimak koji je nosio -Grozni-, se po nekim podacima, potpuno drugačije tumačio u Rusiji i van njenih granica. Dok stranci ovaj nadimak pripisuju ubistvima koje je naređivao, a koja su nastala kao posledica čistki koje je organizovao, u Rusiji se odnosi na strah koji su Ivanovi neprijatelji imali od njega. Pravilniji prevod bi bio -Strašni-, ali postoje spisi u kojima se ovaj vladar spominje kao Ivan Veliki, zahvaljujući teritorijalnim osvajanjima koja je postigao.
Sam početak njegove vladavine vezuje se za preporod Rusije. Moskva je postala svekoliko sedište, vojska je u sklopu državne reorganizacije takođe reformisana, poboljšan je zakonodavni sistem, a zasnovane su i funkcionalne lokalne samouprave. Procenjuje se da je u ovom periodu podignuto oko stotinu crkvi, a zabranjena je i konzumacija alkohola, osim u doba slavlja.
Neprocenjivo blago u vidu istorijskih spisa, svitaka i knjiga optočenih draguljima, koje je Sofija Paleolog, sestričina cara Konstantina XI, a baka Ivana Groznog donela sa sobom u Moskvu, spašavajući ih od osmanlijske najezde na Carigrad, pisana na grčkom, latinskom, hebrejskom, arapskom, egipatskom i drugim jezicima, posebno su sačuvana u podzemnoj bibliotecci ispod moskovskog Kremlja. Posebni radovi na proširenju i zaštiti ovih dela od neprocenjivog značaja, kojih ima oko 700, kako tvrde neki izvori, vođeni su po naredbi Ivana Groznog, koji je osmislio splet hodnika, prolaza, tunela i skrivenih soba, a nakon završetka radova, kako legenda kaže pobio sve onne koji su radove izvodili, kako bi tajno blago ostalo zaisa tajno. Umrevši, odneo je sa sobom tajnu o skrivenoj biblioteci, koja do danas nije pronađena.
Nakon smrti njegove voljene “Carine Anastasije”, za koju je verovao da je, poput njegove majke otrovana, u potpunosti je promenio način ponašanja i vladavine. Svu snagu usmerio je na osvetu, iako nije tačno bio siguran kome treba da se osveti. Postao je nepredvidiv i ljudi su ga se bojali.
Na osnovu dostupnih podataka, veruje se da je direktno izdao naredbu koja je odvela u smrt skoro 5.000 ljudi, verujući da ubija svoje neprijatelje i one koji su kovali zavere protiv njega i članova njegove porodice.
U prilog tvrdnji da mu je reputacija “groznog” namerno prikačena, govori podatak da je njegova smrt bila direktna posledica trovanja. Zato su naučnici 1963. godine otvorili grobnicu njega i njegovog sina i analizama otkrili ogromnu količinu olova prisutnu u posmrtnim ostacima kako cara, tako i carevića, što je automatski skinulo ljagu sa njega kao sinoubice.
Naslovna fotografija: in4s.net