Talentovani i neponovljivi glumački ekscentrik

Prve reči kojima bismo ga opisali svakako su svoj i jedinstven. Drugačiji od svih. Kako je prošlo 13 godina od njegove smrti, po malo smo, reklo bi se, počeli i da zaboravljamo jednog od najboljih filmskih i pozorišnih glumaca sa naših prostora. Neobičan, poseban, ali obdaren neverovatnim glumačkim talentom, Stevo Žigon je daleko zabacio glumačko koplje, i time, slobodno možemo reći postavio teško dostižne standarde glume. Još jedan umetnik kome koga život nije lišio muka i nevolja, neprolazni, i ipak nezaboravljeni bard, umetnik, stvaralac.

Foto: etrafika.net

Rođen je u porodici krojača, od oca Štefana i majke Marije, koji su mu dali ime Štefan, ali je vremenom to preraslo u Stevan, po kome ga je upamtio ceo region.

Foto: glossy.espreso.rs

Studirao je glumu u Ljubljani i tadašnjem Lenjingradu, današnjem Sankt Petersburgu. Načinom na koji je od najranije mladosti branio svoje stavove koji su ponekad bili kontraverzni i neprilagođeni vremenu, razoružavao je i najozbiljnije oponente i protivnike, čije je poštovanje svakako imao.

Foto: glossy.espreso.rs

Po sopstvenim rečima, nikada nije gledao tuđe predstave, jer je znao da će makar i nesvesno nešto tuđe zalutati, te pokvariti homogenost njegovih misli. Tokom svoje 60-ogodišnje karijere bio je prepoznavan kao ekscentrik i čudak, ali je nedvosmisleno bio izuzetno cenjen i uvažavan među svojim kolegama, prijateljima i publikom.

Foto: glossy.espreso.rs

Nikada nije bio od onih glumaca kojima je slava udarila u glavu, pa nije bila retkost videti Stevu Žigona da se druži sa pozorišnim suflerima, garderoberima i radnicima koji postavljaju scenu.

Foto: stil.kurir.rs

Iako je kršten u katoličkoj crkvi, vremenom je postao ateista, koji je zbog svojih buntovničkih stavova čak prestao da pohađa časove veronauke, te se okrenuo izvornoj ideji komunizma.

Foto: glossy.espreso.rs

Decembra 1943. godine biva poslat u zloglasni nemački koncentracioni logor “Dahau”, gde je žigosan brojem 61.185, gde je ostao do oslobođenja. Sećajući se tog perioda, naglasio je da mu je pomoglo da izdrži to što je svirao violinu i proučavao mentalitet nemačkih tlačitelja. O mukama koje je preživeo, govorio je uz njemu svojstven asketski osmeh i mirnoću.

Foto: iskra.co

Nakon povratka iz logora dobio je ponudu Bojana Stupice da se pridruži ansamblu Jugoslovenskog dramskog pozorišta što je oberučke prihvatio, te tokom svoje karijere ostvario 59 pozorišnih uloga, potpisao 57 pozorišnih režija, zabeležio 30 glavnih uloga u 13 televizijskih serija i 17 filmskih ostvarenja, a takođe je napisao i dramatizacija i adaptacija i 3 knjige o pozorištu.

Foto: novosti.rs

Svoju suprugu, vanserijsku lepoticu Jelenu Žigon, tada Jovanović upoznao je kada je imao 24 godine, a ona svega 17. Obostrane simpatije su se rodile odmah, a ljubav je dolazila polako. Interesantno je to što joj je u vremenu udvaranja poslao nekoliko desetina ljubavnih pisama koje je ona čuvala. U početku su morali da taje svoju ljubav, jer je u to doba postojala jaka osuda javnosti kada asistent otvoreno pokaže ljubav svojoj studentkinji, što je tada bio njihov slučaj. Ipak, to nije sprečilo jednu od najvećih ljubavi sa ovih prostora da se realizuje i traje do kraja života.

Foto: balkanekspresrb.rs

Sumirajući njegov život, savremenici koji su sa njim delili uspehe i padove konstatovali su da je njegov život bio prevazilaženje sopstvenih granica i mogućnosti.