Koliko god o njima znali, nikada ne možemo da budemo načisto da li je bezbedno da ih konzumiramo. Čudne po mnogo čemu, pečurke, ili gljive, svakako su izvor ljudskog interesovanja i potrebe od davnina. Poznate po tome što u sebi sadrže mali procenat kalorija i holesterola, gotovo da uopšte ne sadrže masti, pa su idealna zamena za meso i važna su namirnica u ishrani vegetarijanaca. Kao i sve drugo opasno na svetu, pečurke mame pažnju već milionima godina, koliko postoje u svom prepoznatljivom obliku. Nisu biljke, mada umeju da podsećaju na predivne cvetove sa šarenim kapicama. Nisu ni životinje, mada ponekad liče na meduze. U pokušaju da odgonetnemo ove ćudljive tvorevine, naišli smo na neke zaista neverovatne i pre svega neočekivane podatke!
Stari Egipćani su duboko verovali da pečurke rastu samo uz pomoć magije, jer drugačije nisu umeli da objasne pojavu po kojoj nešto izraste i formira se preko noći.
Biolozi tvrde da su u periodu pre nego što je drveće preuzelo primat, delovi Zemljine površine bili prekriveni džinovskim pečurkama, koje su bile višestruko veće nego današnje.
Na teritoriji savezne američke države Oregon, postoji 2400 godina stara “medena pečurka”, koja prekriva površinu od preko 2000 ara. Ovaj gigant se širi na račun ostalog biljnog sveta ovog kraja koji lagano izumire, a smatra se najvećim živim organizmom na svetu.
Verovali ili ne, udar groma čini da gljive bujaju jače i brže! Do ovog zaključka su došli japanski naučnici, koji su se bavili istraživanjem dejstva različitih faktora na poljoprivredne useve i uslove pod kojim opstaju.
Opsežna studija iz 2004. godine donela je fenomenalno otkriće, po kome su žene, koje su konzumirale redovno pečurke i pile zeleni čaj, smanjile mogućnost oboljevanja od raka dojke čak za 90%.
Pečurke su veliki izvor cinka, koji je ujedno i jedan od esencijalnih minerala potrebnih za podizanje imunog sistema, kao i libida.
Najotrovnija pečurka na svetu zove se “Amanita phalloides”, a kod nas je poznata i pod nazivom “zelena pupavka”. Ne postoji protivotrov kojim može da se spasi osoba u čijem stomaku ova otrovnica završi, a otežavajuća okolnost je i ta što ju je vrlo lako pomešati sa jestivom visokom tobolkom, koja se smatra pravim delikatesom u svetu pečuraka.
Ako ste mislili da su “pupavka” i “tobolka” čudna imena, čekajte da pročitate ostala: šumska bljuvara, ludara, zavodnica, otrovna puhara, brašnjača, smrčkovica…
Evo jednog dokaza da u svakoj nesreći može da se pronađe tračak nečega dobrog. Poslednjih godina, ruski i naučnici iz “NASA”-e intenzivno proučavaju 8 vrsta pečurki koje su nikle nakon katastrofe u Černobilju, a sve u cilju stvaranja “zaštitnog faktora” od neke nove radiološke opasnosti, a i zbog različitih primena u medicine. Inače pečurke su nikle potpuno neočekivano duboko u zabranjenoj zoni u blizini elektrane.
Ako ste se ikada zapitali kako se zove najčuvenija od svih pečurki, ona sa crvenom kapicom i belim tačkicama, koja je čest motiv u crtanim filmovima i kompijuterskim igricama, to je „Muhara“, ili na latinskom „Amanita muscaria“. Naglašeno je toksična i ima jaka psihoaktivna dejstva. Navodno, ukoliko se ukloni crvena kapica ostatak Muhare je jestiv, ali je naša topla preporuka da se držite ukusnih šampinjona, oni su jestivi uvek, a Muhara možda samo jednom.
Naslovna fotografija: wallpapermania.eu