Tragali su za nečim, a naišli na otkrića koja su promenila život i njima i ljudima širom sveta. Bili su anonimusi koji su voleli svoj posao, dok ih njihovi pronalasci koji su se izrodili iz najrazličitijih neočekivanih okolnosti nisu izvukli na svetlo reflektora. U potrazi za deset najzanimljivijih a slučajnih otkrića, sačinili smo listu onoga što koristimo, gledamo i jedemo svakog dana, a ni ne sanjamo da su sve te genijalne stvari, ustvari, plod greške.
Foto: Wallpapers-Web Blog
Keks sa komadićima čokolade.
Ako ste mislili da postoji neki tajni recept po kome su osmišljene ove poslastice, varate se. Istina je da su Rut Vejkfild i njen suprug radili u kuhinji restorana, a specijalnost im je između ostalog bila i pečenje peciva. Jednog dana, usled velike gužve, Rut je kasno otkrila da joj ne dostaju čokoladne mrvice, pa je u nedostatku ideja sitno iseckala čokoladu nadajući se da će se otopiti. Na sreću, komadići čokolade se nisu istopili i svet je postao bogatiji za jednu sjajnu poslasticu.
Foto: poslovni-imenik.rs
Plastika.
Sa sigurnošću tvrdimo, ovo je najviše korišćen slučajni pronalazak, koji nalazi svoju primenu od industrije nameštaja, preko industrije igračaka, pa sve do svemirske industrije. Naučnik po imenu Leo Hendrik Bejklend, u pokušaju da napravi veštačku smolu, pomešao je odgovarajuće polimere i stvorio platiku 1907. godine.
Foto: blenderartists.org
Sladoled na štapiću.
Gotovo je neverovatno poverovati da je ovako nešto nastalo sasvim slučajno. Poslastičaru Krisu Nelsonu ideju je dao jedan mali neodlučni dečak, koji nikako nije znao da li da izabere čokoladicu ili sladoled da kupi. U pokušaju da mu reši dilemu, Nelson je oblikovao komad sladoleda, stavio ga na drveni štapić i prelio čokoladom. Od tada, ovo je jedna od najpopularnijih ledenih poslastica na svetu.
Foto: youtube
Vatromet.
Pre otprilike 2.000 godina u Kini, jedan kuvar nenamerno spojio je na istu gomilu ugalj, sumpor i šalitru, koji su se često nalazili u kuhinjama tada. Bio je inpresioniran otkrićem da pomenute supstance varniče i stvaraju vatru, pa je nastavio da eksperimentiše. Nedugo zatim, otkrio je da ukoliko se ovaj prah kompresuje u bambusovu tubu, može doći do eksplozije, a naknadno je otkrio i da dodavanjem boje, nastaje impresivnai relativno bezopasna eksplozija u boji.
Foto: Fokuzz
Čičak traka.
Ovaj pronalazak dugujemo švajcarskom inženjeru Džordžu de Mestralu, koji se jednog dana, vraćajući se iz lova, iznervirao zbog trave koja se svojim gornjim delom zalepila za njegove čarape i za psee krzno. Kada je došao kući, pažnu mu je privuklo to što se trava lepila i na tekstil i na prirodno krzno. Nekoliko godina kasnije, nakon niza eksperimenata osmislio je novu vrstu najlona, koja je sačekala skoro 20 godina da bi postala poznata.
Foto: Nutright
Čips.
Da i ovo je posledica slučajnosti. Vlasnik jednog restorana po imenu Žorž Krum, jednom prilikom je imao vrlo zahtevnog gosta koji se stalno žalio da njegov pomfrit nije dovoljno tanko isečen. Iznerviran od prigovaranja, Krum je zasukao rukave, isekao gotovo providne kolutiće krompira i pekao ih što je duže mogao, a zatim bogato osolio, u nadi da gost neće moći ni da lizne hrskavi preslani krompir. Međutim, potpuno se prevario jer je gost bio oduševljen. Eto, tako je nastao planetarno popularni čips.
Foto: ivona.bigmir.net
Plastelin.
U doba kada su se kuće grejale na ugalj brzo i lako su se prljale zbog čađi i prašine. Prljavština se samo taložila na tapete koje su bile vrlo popularne. Čovek po imenu Klio Mekviker pokušao je da napravi neku vrstu gume koja bi brisala prljavštinu, međutim kada je video svog sina kako se igra i pravi različite oblike, proizvodnja i namena su otišle u drugom smeru.
Penicilin.
Lek koji je spasio nebrojeno mnogo života, a evo kako se do njega došlo. Nakon što se vratio sa odmora, naučnik Aleksandar Fleming, zatekao je medicinsku posudu koja je bila puna bakterija i buđi. Nakon analiziranja sadržaja, otkrio je da ta buđ ubija bakterije. Zbog svog otkrića dobio je Nobelovu nagradu, a penicilin će još dugo biti u upotrebi.
Foto: Organic Authority
Kesice za čaj.
Nastae su kao slučajno otkriće američkog proizvođača čajeva, Tomasa Salivena. Kako se proizvodnja širila, počeo je svojim korisnicima da šalje uzorke u svilenim vrećicama. Potrošači su verovali da čaj treba da ostane u pakovanju, te su celu vrećicu potapali u toplu vodu. Saliven je neočekivano primao pisma oduševljenja, uz sugestiju da je svila suviše fina. Promislio je i počeo da pravi nove kesice, ali ovaj put od gaze.
Foto: Prelistavanje.rs
Feder – igračka.
Jedna od najomiljenijih igračaka, mnogih detinjstava, nastala je, takođe, slučajno. Inženjer Ričard Džejms, imao je nameru da konstruiše oprugu koja bi ublažila udar na osetljive instrumente na ratnim brodovima. Jednom mu je slučajno feder pao sa stola, posle čega je on podigao taj feder i stavio ga na stepenice. Posmatrao je kako se feder spušta sa stepenika na stepenik. Ostalo znate.
Naslovna fotografija: BrainJet.com