Danas nam je u potpunosti jasna važnost naočara. Fizički zakon, prelamanje svetlosti kroz materijale različite gustine, doprinosi korigovanju kratkovidosti i dalekovidosti. Istorija pamti različite modele, poput monokl naočara (jedno staklo koje se držalo mišićima oka), cvikere (dva okrugla stakla koja stoje na nosu uz pomoć rama), damski jednokl (staklo za jedno oko, uz specijalno dizajnranu dršku)…
Foto: dlb-network.com
Još se u antičkoj Grčkoj znalo za prelamanje svetlosti, a znalo se i to da staklena posuda napunjena vodom ima moć da uveliča sliku. No, to saznanje nje bilo ni približno stvaranju naočara.
Poznato je da je Neron gledao gladijatorske borbe kroz smaragd, ali ne zna se da li zbog vida ili zbog zaštite od sunca.
Foto: shopfelixgray.com
Arapski svet je upotrebljavao kamenje za čitanje, uveličavajuća stakla su stavljali direknto na tekst. No, ni to nije jasan nagoveštaj stvaranja naočara.
Foto: dlb-network.com
Početkom XIII veka su u Veneciji i na ostrvu Murano naravili tanko sočivo od stakla, kroz koje se moglo gledati. No, to staklo je bilo izuzetno skupo.
Foto: selectspecs.com
U XIV veku je osmišljeno pomagalo sa drškom, pod nazivom okularum (lat. ocularum), kroz koji su pojedinci gledali na jedno oko. Ubrzo su dva takva okularuma spojena, da bi se moglo videti na oba oka. Od tada su postojale naočare koje su bile teške za nos i pritiskale su ga.
Foto: eyecare2020.com
Prve naočare sa biglom nastaju u XVIII veku, a korišćene su za čitanje i pisanje, dakle za gledanje na blizinu. Dakle, konveksno sočivo je stvoreno, no, konkavno još uvek nije. Ovakve naočare su i dalje ble teške za nošenje.
Foto: wellcomeimages.org
Krajem XVIII veka prestajalo se sa nošenjem perika, videle su se uši, te su naočare dobile zaobljenje na kraju dršaka, kako bi se mogle nataći na uši. Nakon toga, započinje prava moda okruglastih naočara, ali i stvaranje konkavnog sočiva za gledanje na daljinu.
Foto: Wikimedia Commons; User: Marco Almbauer
Ipak, lekari su bili protiv nošenja naočara, oni su loš vid lečili drugim, pogrešnim metodama. Poznato je da je i Gete bio protivnik naočara, nije voleo ni da razgovara sa ljudima koji ih nose.
Foto: wellcomeimages
Zanimljivost je da su, u umetnosti, simboli gluposti i naivnosti, pored magarećih ušiju, bile upravo naočare! S druge strane, pripisivala im se magijska moć, pa se verovalo da postoje ljudi koji gledajući kroz naočare vide budućnost ili da mogu da razumeju drugi jezik.
Izvor za informacije: Peter Englund, Male istorije (Geopoetika, 2009.)
Naslovna: Wikimedia Commons; User: KingaNBM