Depresija. Stručno objašnjeno, kategorizuje se kao poremećaj raspoloženja, koji se, između ostalog, ispoljava povlačenjem u sebe, gubitkom apetita, potišćenošću, usporenim misaonim tokom i pesimizmom. Antoni de Melo (Anthony de Mello), italijanski psihoanalitičar, rekao je jednom prilikom: „Sreća je skrivena u nama. Ona ne zavisi od onoga što nam se događa, već od toga kako mi događaje shvatamo i kako se sa njima nosimo“. Ovaj citat je možda dobra polazna tačka za sve one koji su upali u ovo uporno i neprijatno stanje, a koji žele iz njega da izađu.
Procena je lekara da, na svetskom nivou, od depresije boluje čak 450 miliona ljudi. U Evropi, od ovog stanja pati oko 83 miliona ljudi. Sam naziv ove biohemijske promene u ljudskom organizu potekao je od latinske reči -depressio- što može da se prevede kao pritisnuti, ili utisnuti.
Ženski hormon progesteron blokira brzo „isključivanje“ hormona stresa, pa je to jedno od brojnih objašnjenja zašto su žene, u periodu od ulaska u pubertet, pa do kasnih pedesetih, podložnije uticaju depresije nego muškarci.
Kada se um nalazi u stanju depresije, vrlo je moguće da će sanjati čak, 3 do 4 puta više, nego što se to događa mentalno zdravoj osobi.
Ozbiljan oblik ovog oboljenja, može imati duboke i dalekosežne posledice po čitav organizam. Među tim posledicama je i ubrzano starenje i odumiranje ćelija, što doprinosi sveukupnom „starijem“ izgledu.
Alarmantna istraživanja, koja se odnose na današnje vreme, kažu da svaki osmi tinejdžer sa prostora Sjedinjenih Američkih Dražava pati od kliničke depresije. U tom periodu, ovo oboljenje utiče na sve segmente života: učenje je smanjeno, gubi se potreba za druženjem, porodični odnosi bivaju narušeni, a paralelno su u porastu problemi sa kriminalom, alkoholom i drogom. Ukoliko se ne počne sa lečenjem na vreme, dečija depresija, može da dovede i do samoubistva do 35 godine života.
Psiholozi su došli do zaključka da su ljudi koji se bave komedijom, i oni koji imaju izražen smisao za humor, često podložni nekom obliku depresije. Paradoksalno, ali istinito.
Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), američki predsednik, celog svog života patio je od kliničke depresije. Budući da je bio svesan svog stanja, izbegavao je da kod sebe u blizini ima noževe, bojeći se da bi mogao njima da se povredi.
Za Francuze važi, da su nacija koja je izmislila „radost življenja“ (joie de vivre). Zato i iznenađuje statistički podatak koji kaže da su Francuzi najdepresivniji narod na svetu. Britanski nedeljnik „The Economist“ u jednom istraživanju dolazi do zaključka da je sveopšte mentalno stanje Francuza takvo kakvo jeste zbog „zlovoljne francuske književnosti“, koja sadrži između ostalog metodičnu sumnju Renea Dekarta (Rene Descartes), kao i podsmevanje optimizmu Voltera (Francois Marie Arouet Voltaire).
Osećaj zahvalnosti može u velikoj meri povećati lučenje dopamina i serotonina, koji imaju funkciju antidepresiva.
Umerene, konstantne i prilagođene fizičke aktivnosti, ne samo da pomažu u lečenju od depresije, već i u velikoj meri doprinose prevenciji depresivnih epizoda kod pojedinaca, na duže staze.
Naslovna fotografija: Lifehack