U potrazi za najboljom definicijom, mi smo odlučili da je najbolje da satkamo svoju. Dakle, nećemo omanuti ako za sarkazam kažemo da je to stariji brat ironije, koji je poradio na svom obrazovanju i dubini. E, tako. Pa dok dosta ljudi veruje da je sarkazam jedan od najokrutnijih vidova verbalnog bezobrazluka, mi smo odlučili da rasteramo te crne oblake koji su se nadvili nad ovim višim oblikom komunikacije. Sve je počelo, kada je objašnjenje ove verbalne pojave dao grčki jezik, formulišući reč sarkazam kao složenicu reči „sarkasmos“, (prevod: gristi usne od besa) i „sarx“ (prevod: meso). Iako, priznajemo, zna da zvuči grubo, sve je više naučnih studija koje pokazuju, i što je važnije dokazuju, da ljudi sa izraženim osećajem i sposobnošću da implementiraju sarkazam u komunikaciji imaju afiniteta da životne situacije rešavaju spretnije, da generalno sagledaju širu sliku… Takođe, sarkastične osobe su, ustvari, veeoma otvorene i iskrene osobe koje nam uvek „spljušte“ u lice ono što misle. Pitanje je samo kako i da li ćemo mi to razumeti.
Foto: buzzfeed.com
Pozitivno sarkastične osobe zapravo imaju podsticajno dejstvo na svoje sagovornike i kolege, jer je opšte poznato da nam mozak mora raditi brže od prosečnog kako bismo razumeli srž sarkastične šale.
Foto: wikihow.com
Ono čemu nas mogu naučiti sarkastične osobe, bolje i od prijatelja i od porodice, jeste da se šale, primedbe i neke druge reči ne primaju k srcu. Oni se, čini se, tako lako nose sa udarcima i drugim osobama da ih automatski svrstavamo u onu grupu ljudi koje nikada ne možemo zamisliti kao nečiju žrtvu.
Foto: knowyourmeme.com
Kako tvrde ljudi koji se bave modernom lingvistikom, sarkazam je zadnjih godina postao bitna komunikaciona komponenta koju je sve teže izbeđi, kako u svakodnevnoj komunikaciji, tako i na nivou poslovne.
Foto: eactiongifs.com
Umesto da se na sarkastične osobe ljutimo, probajmo da ih posmatramo kao male komunikacijske instruktore, od kojih možemo da naučimo kako da brže razmišljamo. Ili da brže smislimo neku dobru šalu ili foru.
Foto: youtube.com
Društveno socijalni eksperimenti su pokazali da ljudi koji češće koriste sarkastične dosetke, brže rešavaju neke poslovne probleme od onih koji im prilaze stresno i studiozno.
Foto: richtopia.com
Različiti tipovi inteligencije zasnovani su na različitim tipovima ličnosti, pa prema tome koliko god smatrali sarkazam mrskim, teškim ili iritirajućim, potreban nam je isto koliko i emocije, logika, analitika i racionalno razmišljanje. Svako od nas je bio sarkastičan makar jednom u životu i to nikoga nije ubilo, prema tome, dakle, nije toliko strašno.
Foto: erepublik.com
Još jedna dobra karakterna crta sarkastičnih ljudi jeste i ta što su prilično uporni i ne odustaju dok ne nađu pravo rešenje. Svakako, vole da njihova „bude zadnja“, ali ta zadnja je uvek zasnovana na činjeničnim podacima.
Foto: memegenerator.net
Jedino što može biti problem jeste suviše lako navikavanje na sarkastične opaske, za koje vremenom postajemo potpuno nesvesni da smo ih ubacili u komunikaciju.
Foto: vinaire.me
Još jedna pogodnost jeste ta što sarkastični ljudi uglavnom imaju sposobnost da misle apstraktno, što jednostavnije rečeno znači da u glavi ima slike i da praktično daje oblik svojim mislima. Iako ovo jeste karakteristika inteligentnih ljudi, nije preporučljivo primenjivati svuda i uvek svoje šale, jer postoji mogućnost da nas ne shvati onaj ko nas ne poznaje pa da se uvredi ili da ga povredi neka sarkastična dosetka.
Foto: makeameme.org
Dakle, da zaključimo. Kao što ništa u životu nije crno – belo, nije ni sarkazam. To je primamljivo ali opasno oružje, za koje treba vreme da se nauči baratanje i upotreba. Ništa nije dobro ako se u tome preteruje, ali nema potrebe da se beži od nečega što može da priušti toliko zabave, kao i sticanje nekih novih verbalnih i komunikacijskih veština.
Naslovna fotografija: Mufti News