Ako ih opišemo prosto kao plemićku vojničku kastu feudalnog Japana, pogrešićemo. Oni nisu bili obični ratnici, koji su vojevali pobede. Imali su sveobuhvatno političko i sveopšte obrazovanje, pisali su poeziju, pravili cvetne aranžmane, a među njima je bilo i izvrsnih poznavaoca matematičkih nauka. Neki od njih su se interesovali za ples, a neki su se razumeli u trave, te spravljali različite čajeve.
Vrlo je zanimljivo napomenuti da princip homoseksualizma nije bio tabu među samurajima. Iskusni ratnici su čak imali „legalnu“ dozvolu da, proučavajući i podučavajući mlade ratnike i učenike stupe u ljubavnu vezu sa njima, ako ovi požele isto.
Foto: Gambargin – DeviantArt
Kao malo gde u svetu, žene u Japanu nisu bile bespomoćne i u senci muškaraca koji su vodili glavnu reč. Bile su obrazovane, politički aktivne i mogle su postati samurajski ratnici, ravnopravno kao i muškarci. Klasa koju su činile žene zvala se „Onna – bugeisha“. Dok su muškarci nosili katane, oružje kojima su baratale žene zvalo se naginata, a označavalo je koplje sa zaobljenim mačem na vrhu.
Foto: Listverse
Bili su izuzetno poštovani u starom Japanu. S tim u vezi, imali su odrešene ruke da, ukoliko im se neko obrati sa nepoštovanjem, mogu da ga ubiju, a da ne odgovaraju. Međutim, časni kakvi su bili, ovu mogućnost su primenjivali samo u retkim okolnostima.
Foto: Studentski.hr
Početkom XX veka, car je doneo ukaz po kome je zabranio nošenje mačeva, što je izazvalo revolt u preostalim redovima samuraja, pa su se pobunili. Međutim, moć cara sezala je vidno dalje od samurajske moći, pa je bez muke ugušio njihovu pobunu.
Foto: keywordsuggest.org
Bukvalni prevod reči –samuraj-, jeste „onaj koji služi u ime časti“. Upravo čast i časno postupanje i življenje bio je noseći stub njihovog postojanja, a obavezno su imali gospodara kome su podređivali svoj život služeći mu, bio to feudalac, plemić, ili pak, car lično.
Foto: Twitter
Samuraj koji bi iz bilo kog razloga ostao bez svog gospodara, ili koji ga nije imao nazivao se -ronin- (samostalni ratnik) i nije bila retkost da ronin postane -sensei- (učitelj) ili -komuso- (bandit, ratnik lutalica).
Foto: Modern Day Samurai – WordPress.com
Čuveni –bušido- kodeks časti, sadržao je sedam temeljnih osobina, koje je predviđao da svaki samuraj mora da poseduje: „Gu“ (iskrenost, pravednost), „Ju“ (hrabrost), „Džin“ (dobrota), „Rej“ (učtivost, uljudnost), „Makoto“, ili „Šin“ (istina, čestitost), „Meijo“ (čast) i „Čugi “ (vernost), ili „Ču“ (dužnost, lojalnost).
Foto: Ellarow.com
Oštrinu svojih mačeva, oprobavali su na ljudima, tačnije na kažnjenicima, a nekad su za vežbu koristili i tela onih koji su preminuli. Samo najiskusniji rukovaoci mačem su prolazili obuku.
Foto: Pinterest
Oklop koji su koristili ovi časni ratnici bio je jedinstven poput njih samih. Sačinjen od kože i metala, bili su proožeti najfinijom svilom. Nije bilo ni najmanje lako nositi ih, a kamoli kretati se u njima.
„Seppuki“ je ime ritualnog samoubistva za kojim su posezali samuraji koji su smatrani obeščašćenim, bilo da nisu održali čast u borbi, ili da nisu zaštitili svog gospodara. Ritual je podrazumevao zadavanje sebi smrtonosnog uboda sopstvenim mačem u želudac.
Naslovna fotografija: Pixelizam