Prirodni problem, da ne kažemo katastrofu, koji i dalje dobra većina doživljava kao problem koji će moriti sutrašnjicu, a istini na volju, o topljenju glečera smo trebali da počnemo da brinemo juče, prekjuče… Alarmantni podaci o topljenju polarnih kapa tvrde, da usled ove nemile aktivnosti koja je sve brža, nivo svetskih voda može da poraste čak 4 metara u narednih nekoliko decenija. Ako i dalje mislite da ovo nije problem koji se tiče svih nas, dozvolite da vas time razuverimo sledećim informacijama.
Foto: cnews.fr
Najveći glečer na istoku Antarktika, za čiji se nestanak veruje da bi mogao da izazove povećanje nivoa svetskog mora između 4 i 6 metara, počeo je da se topi usled zagrevanja okeana i na ovo su upozorili australijski naučnici koji se bave ovom problematikom. Glečer po imenu Toten (Totten), koji je dug oko 120 kilometara a širok 30 kilometara, do sada se verovalo da je u zoni u koju ne mogu da dopru tople struje, međutim naučnici su iznenađeno konstatovali da ni jedan deo planete nije pošteđen od temperaturnih promena.
Foto: vox.com
Iako je Australija jedini kontinent na svetu na kome nema glečera, posledice topljenja istih će svakako pogoditi i ovaj deo sveta, pogotovo niže priobalne delove, koji će se prvi naći pod vodom.
Foto: ekoloskaekonomija.wordpress.com
Grupa naučnika izložila je dokazanu teoriju, po kojoj će ledena voda iz otopljenih glečera iz arktičkih predela da prekine toplu Golfsku struju, što bi dovelo do kataklizmičkih pojava u celom svetu.
Foto: vijesti.me
Dalje povlačenje glečera bi u bliskoj budućnosti moglo da ostavi u velikom problemu sa pijaćom vodom čitavu Južnu Ameriku i jug Azije, koji se snabdevaju pijaćom vodom iz reka, koje svoju vodenu masu dobijaju upravo iz lednika.
Foto: glykosymoritis.blogspot.com
Fascinira podatak da samo na Grenlandu postoji dovoljno leda, koji, kada bi se otopio, podigao bi nivo mora za 7 metara, dok bi otopljen led sa Antarktika podigao nivo za neverovatnih 60 metara!
Foto: myitchytravelfeet.com
Lednički nacionalni park u saveznoj državi Montana u opasnosti je da potpuno nestane usled topljenja lednika u periodu između 2020. godine i 2030. godine.
Foto: climate.nasa.gov
Možda najbolji primer koliko rapidno Zemlja gubi ledeni pokrivač jeste i čuvena fotografija zabeležena na Aljasci, 13. avgusta 1941. godine, pa opet na istom mestu, ali 31. avgusta 2004. godine, na kojoj se vidi da od lednika po imenu Muir nije preostalo gotovo ništa.
Foto: plugon.us
Kako glečere ne bismo tretirali tek kao neke ledene formacije koje nestaju usled nekih vremenskih uslova, važno je znati da su upravo lednici najveći prirodni rezervoari pijaće vode.
Foto: oceanleadership.org
U prilog činjenici da su ovo potpuno fascinantne formacije za čiji opstanak je nužno da se izborimo, dodaćemo da su naučnici procenili da ima lednika na Antarktiku, čija se starost meri i sa frapantnih 30 miliona godina!
Foto: indianapublicmedia.org
Primetili ste sigurno da glečeri deluju kao da su plavi? To je zato što, zbog svoje gustine filtriraju i apsorbuju crvenu i žutu boju, a reflektuju plavu, pa deluje da su i sami plavi. Što su glečeri stariji to su gušći, pa deluje da su tamno plavi ili čak teget.
Naslovna fotografija: outerplaces.com