Povučeni dečak, koji je utehu od dosadnog sveta pronalazio u inspiručućim violinskim sonatama, Mocartovim kompozicijama. Sa 5 godina je od svog oca Hermana, koji je po zanimanju bio trgovac, dobio džepni kompas i tada prvi put shvatio da postoji nešto u praznom prostoru što ipak deluje na magnetnu silu. Kasnije, taj trenutak opisao je kao najznačajnije otkriće svog života. Ako kažemo da je on možda i najveći um u istoriji čovečanstva, sigurno nećemo preterati. Dakle, Albert Ajnštajn, dečak kome su rekli da neće ništa postići u životu.
Na njegov 72. rođendan, Fotograf Artur Sase (Arthur Sasse), ulagao je veliki trud da ga fotografiše dok se proslavljeni naučnik smeje. Kako mu je dojadilo celodnevno osmehivanje pred objektivom, Albert je umesto osmeha isplazio jezik. Ova slika postala je ikona i zaštitni znak pop kulture i uopšte jednog razdoblja, kao i kontrasta u liku vanserijskog naučnika, koji nikada nije prestao da bude dete, koje se dobro zabavlja.
Njegov najpoznatiji citat kaže: „Ako sa A obeležimo uspeh u životu, onda je A=x+y+z, gde je x rad, y igranje, a z držanje jezika za zubima“.
Sebe nije smatrao duboko religioznim, ali je osećao veliku povezanost sa jevrejskim nasleđem u sebi. Ipak, ta odanost korenima, nije bila dovoljna da prihvati mesto predsednika Izraela 1952. godine, koje mu je najljubaznije ponuđeno. Svoje odbijanje uz najveću zahvalnost, obrazložio je činjenicom, da je proveo ceo život baveći se objektivnim stvarima, te da smatra da ne poseduje sposobnost i iskustvo da pravilno postupa sa ljudima.
Zbog svojih pacifističkih stavova koje je otvoreno iznosio, ali i zbog zalaganja pri pružanju pomoći naučnim žrtvama Adolfa Hitlera, nakon stupanja na američko tle, Albert je postao predmet onoga, što će se pretvoriti u 24-oročasovni nadzor od strane FBI-ja (Federal Biro of Investigation), koji će trajati čak 22 godine. Kopali su po njegovom đubretu, pratili ga, otvarali njegovu poštu, sve u nadi da će otkriti da je sovjetski špijun. No, sve ih je razočarao, jer su ostali kratkih rukava, a kada je akcija prekinuta, Ajnštajnov dosije je imao neverovatnih 1.800 stranica.
Opšte su poznati podaci da je Albert započeo strastvenu ljubavnu vezu sa Milevom Marić, nakon što je upisao švajcarsku Saveznu politehničku školu u Cirihu. Takođe je poznato da su imali dva sina, koji su rođeni u toku njihovog braka. Međutim, ono što je malo poznato, jeste podatak da su pre sklapanja braka dobili ćerku po imenu Lisl, kojoj se gubi svaki trag. O njenom postojanju saznalo se tek nakon ispitivanja njegove privatne dokumentacije 80-ih godina prošlog veka. O njenoj sudbini vladaju dva mišljenja, od kojih je jedno da je devojčica umrla od šarlaha 1903. godine, a po drugom mišljenju u tajnosti je data negde na usvajanje u Srbiji.
Bukvalno, momentalno nakon što je saznao da su atomske bombe bačene na Japan, započeo je kampanju o nuklearnom razoružavanju sveta.
Nakon drugog braka, koji je sklopio sa svojom bliskom rođakom Elsom, a posle razvoda sa Milevom, paralelno je održavao ljubavne i romantične odnose sa šest žena i to istovremeno. Do ovog podatka, dovela je analiza njegove prepiske sa svima njima.
Jedna od velikih tajni njegovog nemerljivog naučnog uspeha, jeste dar, da sve eksperimente vizuelno zamišlja i sprovodi u svojoj glavi. Beleži se da je vrlo retko odlazio u laboratoriju, kako bi potvrdio svoje teorije.
Posebno je uživao u jedrenju i u sviranju violine, koju je toliko voleo, da je onu, na kojoj je on svirao, iz milošte nazvao Lina. Takođe je voleo da sluša često klasičnu muziku.
Prvi naučni rad napisao je sa samo 16 godina na temu „Istraživanje i stanja etra u magnetnom polju“. Odmah po rođenju, utvrđeno je da njegova glava ima čudan oblik, te da je lobanja iznad potiljka suviše velika, međutim, u roku od par nedelja, izgledao je sasvim normalno. Progovorio je tek u 4. godini.
Naslovna fotografija: Aeon