Istraživanje na ovu temu, navelo nas je da zaključimo da su stari ljudi potpuno u pravu kada kažu:”Sto kuća, sto običaja.” Verovanja, ubeđenja, tradicije i legende, zaslužni su za neke rituale, koji svakako nisu uobičajeni, a da li su i bizarni, prosudite sami.
U gradu-državi Hong Kong, žena koju muž prevari ima pravo da ga kazni smrću, ali samo ako ubistvo počini golim rukama. S druge strane, muževljevu ljubavnicu može da ubije na način na koji to poželi.
Daleke delove Rusije i Japana naseljava autohtono pleme pod nazivom „Aiunu“. Njihov, blago rečeno, neobičan ritual je žrtvovanje medveda. Među njima je rasprostranjeno verovanje da su bogovi poprimili oblik medveda i da njihovim ubijanjem ljudske duše primaju blagoslov. Ovaj običaj podrazumeva ubistvo ženke medveda, čije mladunce posle odgajaju dve godine. Istina, ovo je redak ritual, ali se i dalje upražnjava.
Škotska je zemlja u kojoj je postojala jedna tradicija, prekinuta 1939. godine. Po njoj, muškarac koji bi makar i jedanput imao intimne odnose sa nekom ženom, nakon toga bio bi u obavezi da je oženi.
U najsvetijem indijskom gradu na reci Gang, Varanasi, postoji zajednica pod nazivom Agori Babas. Ovo pleme upražnjava zaista bizaran ritual kanibalizma, prilikom koga konzumiraju svoje pokojne rođake. Po njihovim običajima, sveci, deca, trudnice i neudate žene, ne smeju da se kremiraju, već ih ostavljaju da plutaju rekom, nakon čega ih ritualno konzumiraju.
U Saudijskoj Arabiji žena ima pravo da se razvede od svog muža ako on ujutru odbije da joj posluži sveže skuvanu kafu. Naravno, ovo je samo jedan član zakona, koji se retko primenjuje, jer u ovoj državi gotovo i da nema razvoda.
Žene, pripadnice plemena Dani u Indoneziji, na specifičan način iskazuju tugu za preminulim članom porodice. Pored emotivnog bola koji transparentno pokazuju, one sebi nanose i fizički bol, koji podrazumeva odsecanje jednog dela prsta sa ruke. Pre nego što se izvede ritualno sečenje prsta, cela ruka se uveže kanapom, kako bi utrnula.
U Kini postoji običaj, ne tako popularan za muškarce. Naime, pre nego što svoju nevestu prenese preko kućnog praga, mora, noseći je, da pređe preko užarenog uglja, pogađate, bos. Veruje se da će ovaj ritual omogućiti ženi da dobije lak i lep posao.
Tibetanski budisti veruju u reinkarnaciju, te stoga smatraju da nema potrebe da čuvaju tela svojih mrtvih, jer je duša ta koja je važna, a ona se, po njima, odmah nakon smrti seli u novo carstvo. Iz tog verovanja, proizašao je ritual pod nazivom “Nebeska sahrana”, odnosno “Jhator”, a podrazumeva ostavljanje tela preminulog na visoravni, gde žive lešinari.
Postoji pleme u Amazoniji pod nazivom Janomani. Oni se drže stava da smrt nije prirodna pojava i veruju da je sprečavaju, tako što svoje upokojene kremiraju, a potom pepeo mešaju sa fermentisanom čorbom od banana i to konzumiraju. Na taj način, ubeđeni su, kroz njih, pokojnik nastavlja da živi.
Običaj, koji bismo možda najbolje mogli da opišemo kao preteču bandži-džampinga i danas se upražnjava na jednom malom udaljenom ostrvu Bunlap, smeštenom u Pacifiku. Meštani prvo igraju uz zvuke tradicionalnih bubnjeva, a zatim hrabrog dobrovoljca pripremaju za skok sa drvenog tornja. Na vrhu improvizovane kule, konstruisane isključivo povodom izvedbe ovog rituala, vezuju mu se lijane oko nožnih zglobova i tada je spreman za skok. Veruju da što se skoči sa veće visine, to se veći blagoslov od bogova dobije.
Izvor foto: www.huffingtonpost.ca